Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВО НА РАД

Je дно од начела које je садржајно прешло у општа права човека јесте и право на рад. Оно je тековина општедруштвеног развитка, али и тековина борбе радничке класе. Као захтев радничке класе, право на рад je покушај мењања капиталистичких друштвених односа. Поред устава и законодавства социјалпстичких земаља, право на рад je прокламовано и неким уставима капиталистичких земаља и унехо у меВународне акте. Упркос таквом прогресу у погледу прокламовања права на рад постоје различита схватања и тумачења права на рад. Постоји и низ отворених питања која се тичу права на рад. Једно од таквих, у савременим условима, јесте веза измеВу гарантованог права на рад и образована и стручног оспособљавања. Овде ће бити речи о неким основним и стално расправљаним питањима права на рад, и то углавном у правду расветљавања везе измеВу права на рад и образовања и стручног оспособљавања. 1. Организација уједињених нација je својим актима прокламовала право на рад и политику пуне запослености( 1 ). Ове одредбе нису само резултат сазнатьа о потреби гарантовања и остваривања социјалне сигурности већ су пре света, резултат напретка који je у том остварен у свету, али и подстрок и упутство за даље регулисање права на рад. Победа над фашизмом у II светском рату и повећање броја социјалистичких земаља имали су одлучујући утицај на уношење одредби о праву на рад у акте Организације уједињених нација. Но, за уношење одредби о социјалним и економским правима у акте Организације уједињених нашу а није било сагласности свих учесника а посебно СССР и САД. Y том смислу су илустративна неслаганьа око значаја политичких, економских и социјалних права која се могу видети из дискусије измеВу представника СССР и САД у вези са доношењем Опште декларације о правима човека и пројекта Пакта о људским правима. Y тој дискусији САД су давале предност полигичким и другим класичним правима( 2 ). Док су се СССР и друге социј алистичке земље залагале за економска и социјална права.

(i) В. Општа декларација о правима човека, усвојена и прокламована резолуцијом Генсралне скупштине Уједињених нација 217 (A/III) 10. XII 1948. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, усвојен резолуцијом Генералне скушшине Уједињеннх нација 2200 А (XXI). Повеља Уједињених нација (26. VI 1945) и Декларација о циљевима и предмету рада МеЬународне орханизације рада од 1. V 1945. г. позната под именом Филадзлфијска декларација в. МеЬународни извори социјалног права Југославије, Београд 1957, стр, 245. и 222.

(2) А. Пашерстник, Право на труд, Москва 1952. и Е. Haas, The Web of interdependence. The United States and International Organization Prentice — Hall, ine. N. J. 1970.