Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

Што се тиче права на рад чини се да су најзначајније одредбе члана 6. Пакта о економским, социјалним и лудским правима којима се одреВује да je право на рад право сваког лица да добије могућност да обезбеди себи средства за живот слободно изабраним или прихваћеним радом. Ради остваривања овог права државе потписнице се обавезују на спровоВење одреБених мера и политике развоја. Овде треба истаћи да се у те мере убрајају техничко усмеравање, образовање и израда програма оспособљавања. Тиме je један од акцената ставлен на образование и стручно оспособљавање. Општа декларација о правима човека у члану 23. je већ раније прокламовала право на рад. Посебан значај има одредба да „свако ко ради има право на праведну и задоволавајућу накнаду која нему и његовој породили обезбеВује егзистенцију која одговара људском достојанству и ко ja ће, ако буде потребно, бити употпуњена другим средствима социјалне защтите” (чл. 23). Y члану 7. Пакт о економским, социјалним и лудским правима каже да рад треба да обезбеди „пристојан” живот за запослене и .чланове ньихових породила. Овде се може поставили питање шта се у ствари гарантује овим лицима: просечан животни стандард према могућностима ■сваке земле, стандард који обезбеВује пристојне услове живота, или рад треба да обезбеди не само достојне услове живота већ и више услове који обезбеђују образовање и стручно оспособљавање. Није неважно какве услове егзистенцнје обезбеђују средства добијена на основу рада али je исто тако значајно да ли се и како обезбеБују услови за образована и стручно оспособлавање, макар то било и некаквим допунским давањима и средствима социјалне заштите. Као што je поменуто, Повела Уједињених нација, Филаделфијска де■кларација, конвенције и препоруке МеВународне организације рада садрже одредбе о пуној запослености, које представлају прокламоване поди.тике, стваране програма који треба да остваре пуну запосленост-која подразумева постојање незапослености у извесном проценту. Овако прокламована пуна незапосленост, дакле, не значи гарантовање ликвидирана незапослености. Исто тако она у себи има остатке идеје да je право на рад немогуће остварити у „слободном” друштву и да негово оствариване значи ограничено слободе граБана. Уместо да представла допуну права на рад, пуна запосленост се може гарантовати као „бола” алтернатива права на рад. Поменути и друга меВународнн акти садрже и друге гарантије које се тичу права на рад. Нарочито су значајне оне које се тичу забране дискриминације у погледу образована и запошлавања и забрани принудног рада( 3 ). То су, наравно, негативне гарантије права на рад или гарантоване претпоставки за оствариване права на рад, али могу представлати и минимше гарантпје права на рад или гарантовање одреБених елемената права на рад. 2. Од 1848. године у меВународним, регионалним и националним размерама постоје бројне декларације и гарантије права на рад различите и по мотивима и цилевнма. Идеја о праву на рад je, меБутим, много ста-

(з) Конвенција о борби против дискриминације у области просвете (UNESCO). Конванције МеВународне организацпје рада бр.: 111,-34, и 105 и 122. и Препоруке: 111. и 122.