Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

граВана сеоских и градских насеља, овај Устав доноси и нека конкретнија решења. Тако je предвнВено да о образовању месне заједнице одлучују граВани настањени на њеном подручју. формирање месне заједнице дато je као право, а не као и дужност граВана. Затим, грађанима je обезбеђено право да самостално, држећи ce оквира општег плана развоја општине, одлучују о задащша и пословима месне заједнице. Подручје месне заједнице, према овом Уставу, ухврБује се статутом општине по претходно прибављеном мишљењу зборова бирача са подручја за које се образује месна заједница. Републички устав je исто тако предвидео статус месне заједнице као основни акт којим се у складу са статутом општине утврВују организација, задали и начин рада месне заједннце. Најзад, Устав СР Србије je утврдио изворе средстава месних заједница за извршење задатака, као и право да њима самостално располажу. Средства месне заједнице образују се, по њему, из средстава која општина обезбеђује из својих прихода, из самодоприноса грађана, из накнада за услуге, из средстава која у ту сврху издвоје радне организације, као и других средстава утврђених статутом општине. Месна заједница je, дакле, према уставном концепту од 1963. године, добровољна самоуправна заједница грађана. У републичким уставима се и изричито истиче да сами грађани одлучују о томе да ли ће образовати ову заједнипу. Аруга значајна карактеристика овог уставног концепта огледа се у томе што je месна заједница уклопъена, а тиме истовремено и ограничена на друштвено-политичку структуру општине. Такав уставни концепт сам по себи допринео je томе да месна заједница не заузме у пракси оно место које јој по стварном значају за развој самоуправљања припада. Најпре, њен уставом опредељени добровољни характер проузроковао je одређени застој у формирању већег броја месних заједннца. Сувшие глобално утврђивање задатака месне заједнице довело je y пракси до извесних лутања и неретко погрешно усмерених деловања ових институција. Запажене су и одређене тендеиције претварања месних заједница у „нале комуне” са атрибутима власти. Било je присутно исто тако извесно занемаривање значаја месне заједнице као самоуправне институције и њено свођење на ниво сбичног сервиса за пружање свакодневних услуга и задовољавање обичних животних потреба граВана. Овакво лутање у тражењу правог места месне заједнице одражавало се и на нздвајање и обезбеђивање средстава за њен рад, а сам недостатак тих средстава опет, са своје стране, отежавао je развој активности ове институције у правцу њене значајннје афирмације у систему. Наравно, ово су само неки од узрока који су довели до тога да се уставни концепт месне заједнице као превасходно самоуправно заједнице граВана, не афирмише у пракси у значајнијој мери. То je истовремено и основни разлог због којег су Нацрти нових устава пришли месној заједници са знатно већом пажњом и адекватнијим третманом. Нацрт устава СФРЈ, како смо истаклн, прилази месној заједници као обавезном конститутивном елементу самоуправног система. Њен зна-