Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

99

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Y CBETAŸ НАДЕТА НОВОЕ УСТАВА

чај он опредељује већ и самим местом на којем се она третира. Наиме, месна заједница je у Нацрту заузела своје место у глави посвећеној основама друштвено-политичког система, међу осхалим облицима самоуправљања. Исто такво место дато je месној заједници и у Нацрту устава СР Србије. Надрт савезног, а исто тако и републичког устава, успостављају како хграво, тако и дужност радних л>уди да се самоуправно организују у месну заједницу на подручју насеља, дела насеља или у више повезаних насеља. Дакле, формирање месне заједнице представд.а не само право, како je то било предвидено рани j им уставима, већ и дужност грађана. То je најзначајнија новина у уставном поимап.у месне заједнице. МеВутим, овде би требало ипак запазити то да се ни савезни, ни републички нацрт, не упуштају у даље импликације уставне обавезе образована месне заједнице. Чини се, найме, да би републички устав морао одредити могуће решење за случај да радни л>уди не образују месну заједницу. Без обзнра на претпоставку о природном интересу за осннвање месне заједнице, требало би и уставом обезбедитн институционално решетке за случај непоштовања ове обавезе. Решења која би се могла предложити за наведену ситуацију, нису ни јединствена, ни једноставна. Ипак чини се да би се тешко могло прихватит оно ко je да je право ошптинској скупштини да она донесе одлуку о образовању месне заједнице у сдучају да такву одлуку не донесу радни дуди, како се то предлаже у једном од Нацрта републичких устава. Нама се чини да би било прихватљивиј е решење које би обавезивало друштвено-политичке организадије, а пре света, - Социјалистички савез и Савез синдиката да покрену одговарајуће иннцијативе за сазивање зборова бирача о томе, као и да се свестрано ангажују у правду остваривања наведена уставне обавезе. , ■ Што се тиче задатака месне заједниде као самоуправне заједнице, може се рећи да су они на скоро идентичан начин утврђени у савезном и републичком Нацрту. Поставлю се, међутим, питање да ли би републички устав требало да оде неки корак дал>е у конкретизацији и прецизирању тих задатака. Y сваком случају било би оправдано у набрајању питања о којима радни људи одлучују у месној заједници, предвидети формулацију по којој су то и друга питана утврђена статутом месне заједнице. Мислимо да би посебно требало јаче нагласнти право месне заједнице да учествује у стварању комуиалне политике. Нацрт устава СР Србије садржи решење по којем ce подручја месне заједнице утврђују статутом општине. Чини се да би пре требало предвидети да се подручја месних заједница утврђују управо статутимэ тих заједница и то на основу претходно прибављеног лшшљења зборова бирача. Овакво решење пре би било у схсладу са Нацртом савезног устава, који предвиЬа само то да се статутом општине утврђује начин и поступак образована месних заједница, док се о утврђивању подручја као праву општинског статута не говори. Статут општине могао би у утврђивању поступка образована месних заједница ближе одредити и обезбедити критерије за тьихово образование, а само утврђивање подручја требало би