Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

105

ПРАВКИ СУБЈЕКТИВИТЕТ ООУР

iMorao и да ли je требало да оде даље од Нацрта савезног устава у одредбама које регулишу ово питање? Нацрт савезног устава јасно je дао до знања да републички устави могу отићи и даље, подразумевајући и уставни закон покрајине. Остављајући по страни вероватноћу да ће, како савезни тако и републички прописи отићи дале у моделирању посебних тгшова правке личности радних организација у специфичним областима као што су осигурање и банкарство, може се поставити питање да ли je требало. да Нацрт нашег републичког устава оде даље у ближем одређивању и дистанцирању правног субјективитета основне организације удруженог рада у односу на правки субјективитет предузећа као удружења основних организација. Предузећа се, чини нам се, убудуће јављају као непотпуна правка лица или непотпуно развијена правка лица, слично јавним и командитним трговачким друштвима немачког права, или као облик правних лица слично акционарским друштвима, друштвима са ограниченом одговорношћу и командитном друштву на акције, зависно од самоуправное споразума. Можда би ову начелну дискусију требало, наравно на начин који одговара природи напшх друштвених односа, дати. Но, ако je ово тешко одређено дати у уставу, полазне основе би могле бити ближе дате у њему и закону. Налазим да би било корисно ако би Нацрт устава ипак ближе одредио основна права основне заједнице удруженог рада. Нацрт, найме, говори о „неотуВивим правима радника’', о „праву радника да удруже свој рад” и о „праву на резултате рада”. Сва ова права радници остварују само удружени, када се ради вршегьа ових права у односу на друштвена средства за производњу и удружују, што je и доминантни облик за наше друштвено уређење. Y односу на друге правне субјекте ова права се јављају као права основне организације удруженог рада. Јасно дефинисање ових права допринело би јаснијем одреВивању основних организација удруженог рада, правне и пословне способности ових, за нас нових, правних лица. Та „основна права” impli cite су дата у врло детаљном обрађивању неотуђивих права радника на више места у оба Нацрта устава. Међутим, када су у питању основна права основне организације удруженог рада, уместо тога, дата нам je једна врло уопштена одредба ко ja упућује на друге текстове (закон и самоуправне споразуме) и која, истини за волу, непотребно додаје да су основне организације удруженог рада правка лица „ ... са одговорношћу која им припадају ... ” jep je та одговорност већ обухваћена односно проистиче из права и обавеза које ce утврђују уставом, законом и самоуправним споразумом. Због тога je у том погледу текст члана 2. Закона о конституисању коректнији од овог који се предлаже у Нацрту устава. Јединство југословенског тржишта. APY ro питанье, које смо издвојили као питање које заслужује посебну пажњу, јесте начин регулисања јединства југословенског тржишта у Нацртима оба устава. Ово питање није до сада у дискусијама дотидано. Нацрт устава СФРЈ, у делу о односима у федерацији, утврђујући у одредби члана 229. основе јединства југословенског тржишта, предвиђа да се савезним законом утврђују услови размене произвола и услуга и услови послованьа са иностранством (став 4), а у одредби члана 231. истине начело да организације удруженог рада послују слободно и равноправно на целој територији