Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мали ставове о појединим питањима, али без одлучивагьа. Раднички савет je био дужан да узме у обзир предлоге зборова радника, али га ови ыису обавезивали). Што се тиче референдума, он je и овога пуха замишљен као облик општег изјашњавања радних људи преко којег колектив одлучује о најбитнијим питањима (нпр., интеграција, дезинтеграција, велика улагања итд.) тајним гласањем, односно давањем одговора „да” или „не”. Иако се на први поглед може стећи утисак да у овом облику непосредног одлучивања нема разлике у односу на стари, досадашњи референдум у привредним организацијама, новине су очигледне: у ранијем систему je одлука референдума обавезивала раднички савет, који je тек на основу његових резултата доносио своју одлуку или предузимао одређене конкретне мере, док у новом систему, у коме раднички савет више није највиши орган одлучивања и управлања, одлука референдума постаје мериторна и коначна. Уосталом, искуство из протекле године примене Уставних амандмана показује и другу, више фактичку разлику: референдум се чешће користи као демократскији облик изјашњавања већине, a његово расписивање се више не завршава на нивоу привредне организације (предузећа), него се све више појавлује баш на нивоу основных организација удруженог рада. Надлежност зборова радних луди и референдума у основным органнзадијама удруженог рада je најболе прецизирана одреВивањем такозваних неотуВивих права радника, о којима се одлучује у овим организадијама. О тим питањима, као што су расподела личних доходака, радш! односи или располагање средствима друштвене репродукдије, мора се одлучивати на најнепосреднији начгш, осим ако сами радии људи нису конкретну реализацију овнх права, или једног њиховог дела, пренели на неки заједнички представнички орган. Према томе, за разлику од начина изражавања и одреВивања надежности у ранијим уставным и законским текстовима, законодавац се овога нута уздржава од детал>ног набрајања послова којима ће се бавити органы посредног одлучивања. Радним лудима je оставлено да из збира послова, поред оных који су везани за „неотуђива права” радника, одаберу и такве за које верују да се могу ефикасно решавати на зборовима и референдуму. Ствар je самоуправног договора и статута како ће биты поделена и утврВена надлежност између ова два облика непосредног одлучивагьа, односно шта ће биты договорно, сагласношћу вола свих основных организација удруженог рада, пренето на представничке органе асоцијације (предузећа, привредне организације, сложено организације, заједнггце основных организација итд.). Разуме се, нормативным актима саме осыовне организације удруженог рада утврдиће се и питања која се дају у надлежност раднггчком савету или другом органу таквог типа у тој организации, уколико уопште постоји потреба за представничким органима, односно уколико број радника или технологија посла не дозволавају да се о свим питањима у OOYP-y одлучује непосредно преко зборова и референдума. 3. Као што се из цитираних чланова савезног и републичког устава могло видети, поред облика непосредног самоуправлагъа, поменут je и раднички савет или неки друга орган управлања који радници непо-