Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

115

ДЕЛЕГАТСКИ СИСТЕМ Y OOYP

средно бирају и опозивају. Другим речима, уставни текстови дозвољавају и постојање неког другог органа индиректног управљања, али су његов састав, карактер и надлежност идентични са радничким саветом. Мислимо да се на овом месту може упутити замерка нацртима што овом другом, „одговарајућем” органу нису посветили више пажње и боле га разјаснили у односу на „класнчни” орган раднички савет. Да ли je реч о паралелном органу, који може постојати уз раднички савет или само о облику који je алтернатива за раднички савет, да .ли се овај други орган односи на неке веће или спедифичне асоцијације основних органНзација удруженог рада све су то пнтагьа на ко ja je требало одговорити и не доводити у дилемб оне који ће уставне текстове непосредно примењивати. Највероватније да je законодавац, у духу читавог концепта и већ остварене примене Уставних амандмана, ово пнтагье,- као и многа друга, препустио слободној регулативи нормативних аката самоуправлача. Бојазан од несхватања и неспоразума у пракси, меВутим, упркос свему, налаже да се Уставна комисија пре утврВивања коначног текста више позабавн прецизирањем поменутих појмова. Али да погледамо начин конституисања и надлежнОст ових органа, будућн да ту меВу њима нема суштинских разлика. Пре свега, у раднички савет основне организације удруженог рада, радне организације или неке друге асоцијације, морају се бирати делегата, чији број треба да одражава структуру радника основне организације и да обезбеђује заступленост радника свих делова радног процеса у њој. С друге стране, уз ово правило да делегати одражавају структуру организације удруженог рада, вреди одмах поменути и начело, према којем свака основна организација удруженог рада, као основна ћелија и субјект самоуправлања у привреди, мора бити застушьена у сваком органу управлања шире асоцијације (радне организације, сложене организације, организације пословног удруживања итд.). Ни у овом другом начелу законодавац није прецизан био у погледу утврВивања ових органа управљања у којима свака основна организаций удруженог рада треба да буде представлена, jep je поред радничког савета и другог одговарајућег органа управлања, који остаје нејасан као у претходним члановима, поменуо и један нови, неразраВен појам конференцију самоуправлача. МеВутим, без обзира на извесне непотпуности, треба се похвално изразити о цитираном начелу, jep оно уноси крупну новину у систем равноправие заступленостн свих делова асоцијације, а тиме и стварну могућност утицаја основних организација на доношење заједничких одлука. Мислим да на овом месту вреди подсетити да се у досадашњем систему није доследно примегьивао принцип реалне заступљености запослених у вишим представничким органйма, нити je то питање било детаљније регулисано у Уставу и законима. 4. Једно од најзначајнијих места у Нацртима устава, посвећено делегатском начину рада радничких савета, налази се у трећем параграфу члана 109. републичког Нацрта (исти текст je у одговарајућем делу Нацрта Савезног устава). Мислим да je реч о најкрупнијој новиии у раду радничког савета и да je недозвољено да о томе говори параграф, а не цео члан. Суштина новине je у чињеници да делегати у вишим органйма управљања представничког типа (радничюгм саветима или њнма одгова-