Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сви други радни дуди остварују власт и управдају другим друштвеним пословима: прво, одлучивањем у основным организацијама удруженог рада и месним и другим основным самоуправным организацијама и заједницама; друго, путем делегата у органима управљања организација удруженог рада ы других caiMoynpaßHirx организација и заједница; треће, само\правним споразумевањем и друштвеним договарањем; четврто, путем делегата у скупштинама друштвено-политичких заједница и њима одговорних органа. Свим овим облицима Устав je посветио пуну пажњу. Новину представлю посебна пажња коју je Устав посветио самоуправл>ању у месним заједницама. У условима увођења делегатског система месне заједнице добијају у свом значају. Не упуштајући се у анализу других облика, задржао бих се join само на учешћу радних л. уди у вршењу власти и управљању другим друштвеним пословима путем делегата у скупштинама. Ту су два проблема изузетно значајна; делегатски и скупштински систем. Говорио бих, овом приликом, само о делегатском систему. Делегације образују, као што je познато, радни дуди у основној самоуправној организации и заједници, а у циљу непосредног остваривања својих права, дужности и одговорности и организованог учешћа у вршењу функција скупштине. Улога ових делегација ннје само у конституисању, изберу скупштина друштвено-политичких заједница; ова улога je знатно шира делегације прате рад скупштине и о томе обавештавају организацију односно заједницу, износе пред њих питања за која су оне заинтересоване, итд. Ако се, при томе, има у виду и повезаност делегација и организација односно заједница, онда се може тврдити да делегатски систем значи укидање класичног представничког система. Делегатски систем, у ствари, треба да послужи као инструменат укључивања радних дуди у процес одлучивања у већој мери и активније него што je то бию у класичном представничком систему. Др Драгутин Шошкић Нацрт новог савезног устава, у својим основним начелима, а нарочито у оном делу где се говори о друштвено-економском уређењу, садржн низ потпуно нових решења. Објашњење насталих измена треба тражити у значајним проЈменама до којнх je дошло у области друштвено-економских односа у нас последних 10 година. Време од једне деценије може бити, у овом случају, сасвнм доводно да се исподе све противречности у правпу, пре свега, промене садржине односа присвајања, остваривања принципа расподеле према раду, измене економског положаја и друштвене улоге произвођача. Отуда нови нацрти устава, узимајући за своје полазиште Марксов концепт друштвено-економског развоја, управо и полази у свим решењима (друштвене својине, принцшха расподеле према раду, самоуправљања и усмеравања друштзеног развоја привреде) од економског положаја и шире друштвене улоге непосредних произвођача.

122

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА