Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

УЧЕШНЕ СТУДЕНАТА У ДИСКУСИЈИ

Зато и нема скоро ни једног става, у преко 60 предложених чланова Нацрта устава, из области економских односа, а да се у сваком од њих не третхтрају питања од битног интереса за економски положа] радничке класе. Нацрт новог устава полази од друштвене својине и њоме ствара тшституционалне услове за отклаљање било какве врсте експлоатације радних људи, обезбеђује развој система самоуправљања, афирмише принцип расподеле према раду као искључнви критеријум присвајања матери]алних добара. Тим путем се друштвено елиминише својина средстава за производњу као критериј учешћа у расподели. Средства за производњу постају заједничка материјална основа процеса рада свих чланова друштва. Она, економски, поста]у приступачна за коришћење свима под ]еднаким условима, а то значи да се отклања сваки облик монопола на основу којег би се вршило присвајање резултата туђег рада. Наведене тврдње није тешко илустровати. Y том смислу je карактеристичан чл. 18. савезног и чл. 17. републичког Нацрта устава. Наиме, у поменутим одредбама на нов начин се регулшпу односи расподеле бруто дохотка радне организације. Према предложеним решењима мора се водити рачуна о оделу дохотка ко]и стиче одговарајућа организација удруженог рада на основу изузетно повољних природних услова, посебних погодности, привилегија, монопола на тржишту, и, уопштено говорећи, услед „других изузетних погодности у стицању дохотка”. Ово ]е значајна новина у регулисању односа примарне расподеле, али и пут за отклањање сваке врсте монопола у сфери присвајања дохотка мимо критерија рада. Ова одредба претпоставља одре Вене инструменте и критерије за подвајање оног дела дохотка који потиче од рада радника од дела дохотка, „нерадни доходак” који не потиче од рада радника једне одре Вене организације удруженог рада, већ се овамо привлачи, на основу монопола било које врсте. Остварени део дохотка којк не потиче од рада, већ се присваја на основу других критерија наменски се према Нацрту устава не може користити за фондове личне потрошње већ се мора употребити за разво] радне организације, односно за општи разво] „матери] алне основе удруженог рада у целини”. Треба приметити да ова одредба ствара услове за минимални обим фонда акумулације и максималну границу средстава личне потрошње, а то значи да се њоме обезбеВује најнижа граница проширене репродукције друштвене својине. Та] део оствареног дохотка који се стиче на основу ретких природних ресурса, коришћења продуктивности друштвених средстава и сличних погодности на тржишту, не може бити употреблен за фондове личне потрошње, јер није настао захваљујући раду радника те радне организације па се због тога могу једино и користити за проширење матери]алне основе њиховог удруженог рада а то значи и за проширење друштвене својине средстава за производњу као матери]алне основе укупног друштвеног рада. Мислим да je дато решење за будуће понашање радних организација необично знача]но само га треба у спровоВењу устава прецизније дефинисати тако да се што тачније установе инструменти (рецимо камата као цена употребе друштвених средстава, рента као надокнада коришћења ретких природних услова рада и сл.) ради разграничена бруто дохотка на радии доходак који настаје на основу рада и као такав остаје за ело-