Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

51

О НЕКИМ ПИТАН,. ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ Y НАЦРТУ УСТАВА

О праву OOYP-a на удруживање Оба Нацрта савезни и републички оправдано посвећују широку пажњу новом типу удруженог произвођача. Везујући за ниво OOYP-a најпшра економска права, Нацрти предвиђају право радника да удружују свој рад у OOYP-има (чл. 13. Нацрта савезног, чл. 12. Нацрта републичког устава) и доходовне односе као облик њихових производних односа. Нацрти устава везују join низ најпшрих самоуправних права за овај ниво, у којем појединци удружују свој рад и друштвено се појављују као јединствени, удружени произвођач. Нацрти, затим, са известим дисконтинуитетом констатују да се OOYP-и удружују самоуправним споразумима у заједнице основштх организација удружног рада и друге облике удруживања рада. При томе се у текстовима нигде не стипулира право OOYP-a на удруживагье, мада се истину друштвено-економски мотиви тог удруживана. Нацрти такоВе предвиВају у чл. 39. да се радници могу удруживати и у сложеније организације удруженог рада, али се сама природа таквих асоцијација само најшире одреВује. Имајући у виду оно што je речено у чл. 34, мотиви OOYP-a приликом склапања самоуправних споразума су доходовне или друге друштвено прихватљиве и корисне природе, те везе које се помоћу њих изражавају нису ништа друго до сам начин постојања и привредног понашања OOYP-a. Стога није питање да ли OOYP-и могу да склапају споразуме, већ да ли je то једно право исте врсте као и сва остала права која ови имају у свом раду. Они такве споразуме, по самој природи нашег привредног система, морају да склапају у већој или мањој мери. Друштвена по дела рада, ко ja се изражава и помоћу OOYP-a, нужно садржи и интеграционе аспекте, те je стога удруживање у шире институционалне целине идентично самом радном процесу. Право на удруживање своје OOYP-a се испољава као једно од права у истој аналитичкој равни као што je право управљања радом и послованьем и одлучивање о дохотку о чему говори чл. 13. (Савезног) односно чл. 12. Нацрта републичког устава. Истицање права OOYP-a на удруживање, уместо формулације да они могу да се удруже има, по нашем мишљењу, извесна правка и економска оправдана. Правке разлоге видимо у већ поменутим чл. 39, ст. 2. и 3, где се говори о случају прописивања обавезног удруживања, уколико до самоуправно! споразума не би дошло нормалним путем, а друштвене потребе то захтевају. Y овом je случају реч о ограничавању једног права у друштвеном интересу, а не о ограничавању могућности. Исто тако, право на издвајање OOYP-a из организације удруженог рада (чл. 38) нормално негативно корелира са правом на удруживање у такву организацију. Економске разлоге потребе уставног дефинисања права уместо могућности удруживања OOYP-a у сложена организације видимо у присуству неколико различитих друштвено-економских ситуација у нашој привредној пракси. а) Поједина основна организација, већ удружена у једној заједници, може да има озбиљне интересе у удруживању у две или више таквш