Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

заједница. Уколико се не би признало право на удруживање, могу настать ситуације у којима би остали OOYP-и, чланови дате заједниде, спречавали једном већ удружену OOYP да ступи у друге, паралелне односе повезивања. б) Право OOYP-a би, исто тако, било једно ефикасно оруђе радника удружених у н>ему да се шире и успешније удруже са партнерима са територија других, често удаљених друштвено-политичких заједница, уколико би у томе имале интерес. Наше досадашње интеграције су често наилазиле на препреке у таквим настојањима, па се може очекивати да би то OOYP-има још теже полазило за руком. в) Право би нужно подразумевало и негативан аспект одбијање удруживање са некой основном организацијом. Поново позивајуђи се на привредну праксу, указујемо на велики број интеграција у којима није дошла до изражаја аутентична воља радничке класе, већ су одлуке исфорсиране на различите начине. Такве интеграције најчешће нису довеле до економске оптимизахшје. г) Право на удруживагье, а не могућност јесте оно што већ и иначе више одговара стању ствари. Не чини нам се оправдании да нешто што je већ постигнути резултат у развоју самоуправљања не добије и своју уставну потврду. Па основу горе изнетог, сматрамо да би формулација ,дграво на удруживање” у чл. 34, ст. 1, или 39. ст. 1. (у оба текста Нацрта устава) било адекватније од постојећег, да би било више у духу доходовних одноca и социјалистичке робне производње, а таква формулација би и складније деловала у самом тексту Устава.

Светислав Табороши