Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ У НАЦРТУ УСТАВА СР СРБИЈЕ

Нацрт устава СР Србије садржи прилично велики број одредаба које су по својој садржпни финансијске природе и којима се настоји да се у систем финансирања општедруштвених потреба унесе још више елемената који одговарају променама у друштвено-политичком и друштвено-економским систему. Y том миоштву одредаба посебно бих нагласио питана подруштвљавања финансирања бројних општедруштвених потреба, које се преноси ca друштвено-политичких заједнида на интересне заједнице, питана преношења функција у вези са пореским системой и пореском политиком на социјалистичке републике, социјалистичке аутономне покрајине и општине, као и многа друга. Може се слободно рећи да je читава материја тзв. јавних или друштвених финансија у Нацртима устава СФРЈ и устава СР Србије добила адекватнији третман и место које би јој иначе требало да припада. Y овом свои излагању задржаћу се на три питања која сматрам значајнијим од других, мада тиме не желим да уманьим знача] осталих или да их пригласим за изведена, секундарна. Прво je питање израде годишњих општих финансијских биланса друштвено-политичких заједнипа којима се жели да постигне јаснија слика о стварном фискалном и парафискалном оптерећењу националног дохотка, односно доходака организација удруженог рада и доходака граВана. Y протеклим годинама процеси деетатизације и децентрализације биш су врло брзи и захватили су готово све области које се, директно или индиректно, финансирају друштвеним односно подруштвљеним средствима. Разни обличи опште и заједничке потрошње показују тенденцију сталног пораста, како апсолутног, тако и релативног, и доводе до несклада у домену основних, глобалних привредних односа, посебно односа у расподели између привреде и непривреде. Многи облици тзв. ванбуцетске потрошње, преко мноштва другптвених и самоуправних фондова, захватали су релативно велики део националног дохотка и представљали су врло тешко оптерећење дохотка организација удруженог рада и грађана. Y таквој ситуацији су буџети друштвено-политичких заједница играли знатно мању улогу, пошто су њима расподељивани износи који чине мање од 50% од укупних средстава намењених финансирану општедруштвених потреба. Y том смислу je одредба члана 94. Нацрта устава СР Србије изузетно значајна као практични допринос среВивању односа и стања у заједничкој и општедруштвеној потрошњи. Предлог да се заведе