Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обавеза за све друштвено-политичке заједнице да сачине ошпти биланс средстава „у коме се исказују обавезе организација удруженог рада, радних луди и граВана npeiia друштвено-политичкој заједници и самоуправним интересним заједницама и другим видовима опште и заједничке потрошње, ради усклађнвања тих обавеза са могућностима и ошпхом развојном политиком израженом у друштвеном плану друштвено-политичке заједнице”, свакако хреба поздравити и свесрдно подржати. Може се слободно тврдити да ће израда ових биланса знатно доцринети отклањању многих аномалија у домену заједничке и општедруштвене потропгње о којима се иначе веома много говори последних неколжко година. Идеја о формирану посебних фондова општедруштвене солидарности није нова, али свакако треба поздравити њено прихватање у тексту Нацрта устава СР Србије. Искуство je показало да људска солидарност и друштвена свест нису никада затајили кад год су природне катастрофе или елементарне непогоде угрозиле животе и имовину ширих размера. Чињеница je, меБутим, да су се у неким случајевима појавиле тешкоће техничке или организационе природе, тако да очекивана помоћ није стизала увек довољно брзо и није постизала одмах потребне и жељене ефекте. Сем тога, они којима je та помоћ била неопходно потребна налазили су се понекад у улози која није била најпријатнија, очекивали су да се покрену друштвене иницијативе за пружање помоћи. Уколико се на основу одредбе садржане у члану 90. Нацрта устава СР Србије приступи образовању посебних фондова општедруштвене солидарности, многе од уочених слабости у случајевима када je било потребно ублажавање и отклањање природних катастрофа и елементарних непогода, биће смањене или чак у потпуности елиминисане. Члан 17. Нацрта устава СР Србије прихвата у одредбу плана IS. Нацрта устава СФРЈ која говори о располагању тзв. екстра дохотком. Треба нагласити да je у питању део дохотка „који je резултат рада у изузетно повољнијим природним условима, или који je резултат изузетних погодности на тржишту или других изузетних погодности у страну дохотка”. Ако се пође од ошптег начела да рад и резултати рада одређују друштвени и материјални положај радног човека и организације удруженог рада, онда се свакако овај део дохотка који није створен већ само присвојен по основу коришћења разних монополистичких или квази-монополистичких ситуација, не може третирати на исти начин као стварно зараВени доходах. Нацрти оба Устава предвиВају да ће се у складу са самоуправним споразумом, друштвешш договором или законом овај део дохотка „користити за развој организације удруженог рада у којој je остварен или за развој материјалне основе удруженог рада у целини”. Чини се да би читавом друштвено-економском систему и његовим основним поставкама више одговарало када би се питање располагања овим екстра дохотком нешхо другачије регулисало. Било би свакако и нецелисходно и нерационално када би се настојало да се читав екстра доходах захвати одговарајућим фискалним или другим сличним економско-политичким инструментима и тако прелије из фон-