Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
byje у којим граыицама и под којим условима остали граВани (неземљо радници) могу имати право својине на пољопривредно и друго землзиште. . Ставом четвртим исхог члана предвиЬено je да се законом одређује у којим хранидама и под којим условима остали грайани и земморадници могу имати право својине на шуме и шумско земљиште. Y вези са одредбама овог члана могућне су разгличите оцене и критике. Ми се задовољавамо изношењем само неких од значај нијих примедби. Прво, из целог члана (а он регулшпе све у вези са ыаведеним питањима) није јасно да лиГнеземлюрадници могу имати право својине на обрадиво пол>опривредно зельъиште. Друго, уопште није предвиВена обавеза или могућносх Да се законом ближе одреде границе и услови права својине аемлюрадника на обрадиво пољопривредно земљиште, као што je то учињено за станове, стамбене зграде, полюпривредно и друго земљиште, шуме и шумско земљиште. Наиме, из става првог произлази да свако домаћинство не може имати максимум обрадивог пољопривредног земљишта, тј. десет хектара. То зависи од краја у којем се земљиште налази, од броја чланова домаћинства итд. Све je то ближе могуће одредити само законом (разуме се и друштвеним договором). Треће, сасвим je извесно да неземлюрадници могу имати право својине на, између осталог, шуме и шумско земљиште, у границами и под условима одређеним у закону. Y вези са овим питањима указујемо на следеће: ваљало би озбиљно размислити када je реч о зајемчењу права својине неземљорадницима на обрадггво пол>опривредно ] землиште, шуме и шумско земљиште. Чини нам се да су оправдани захтеви граВана изнети у дискусији о нацртима устава да се јасно и недвосмислено предвиди немогућност неземљорадницима да имају право" сво( јине на обрадиво пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште. Бећ данас je више него јасно да je то услов за стицање дохотка без резултата свога рада (често експлоатадијом туђег рада), чиме се само одржавају и продубљују социјалне разлике између (иначе равноправних) грађана и стварају разне друге неправилности. Y том смислу ваља помеиути члан 70. јасно и прецизно поставити. Као што смо видели, земљорадницима се зајемчује право својине на обрадиво пољопривредно земљиште. Међутим, ништа није предвиђено као гаранција да ће такво земљиште бити обрађено. Да и не говоримо о обавези власника о искоришћавању земљишта под условима којима се обезбеђује рационално искоришћавање земиъишта и други ошити интереси. Таква обавеза je предвиђена планом 20. став два Устава СФР Југославије од 1963. године. Према пропису тога члана, земл>а je добро од општег интереса (став први), и свако земл>иште мора се искоришћавати у складу са законом предвиђеним општим условима којима се обезбеђује рационално искоришћавање землишта и други општи интереси (став друга). Y том смислу треба допунити члан 70. Устава Србије. II Друштвена заштита самоуправных права и друштвене својине Поред постојећих класичних правних и ванправних облика заштите самоуправних права радних људи и друштвене својине, нацрти оба устава
65
СВОЈИНСКОПРАВНИ ОДН., САМОУП. ПРАВОБРАН. И СМЕЊИВ. СУДИЈА