Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
66
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
предвиђају и самоуправног правобраниоца као самосталног органа друштвене заједнице. Овом органу упућују се разне замерке. Пре свега, сматра се да je реч о непотребном односно сувишном органу јер ггредставља само допуну читавом класичном правном облику заштите социјалистичког самоуправног система. Његову функдију са успехом би могао да обавља јавни правобранилад. Посебно се истине да овај орган не доприноси вдадавини радничке класе нити свесном мењању друштвених односа и да je реч I о тшортованом органу (мисли се на скандинавског омбудсмана који служи за чување._и _ защтиту права граВака). Истине се да само самоуправ.ъачкп ванправни облици заштите то омогућавају. Не улазећи у дубтъе'и аргументованије изношење нашег става у вези са изнетим схватањима, сматрамо потребним навести само две основне чињенице. Прво, заборавља се или се пренебрегава различитост друштвено-економског система у којима постоји сличан орган, па отуда суштнна и значај самоуправног правобраниоца (ако се уопште може и говорити о, у суштини, сличним органима). Друго, да се у садашњим условима и на саданпьем степену развоја друштвено-економских односа у нашој земљи намеће као нужно употпугьавагъе и усавршавање класичних правштх облика заштите самоуправног социјалистичког система, посебно самоуправних права радних људи и друштвене овојине. Очевидно je, найме, да се под фирмом заштите самоуправних права радних људи или друштвене својине, у ствари жели често да заштити групни или појединачни интерес, монопол, узурпација самоуправних права, нерационалност и тако даље. Довољно je, сматрамо, указати на иначе одлично замишљени и постављени Уставни амандман XV чија je реализација у пракси озбиљно доведена у питање. Разуме се са тим упоредо треба уводити, усавршавати и мењати ванправне облике заштите самоуправних права и друштвене својине којк су без сваке сумње адекватнијп нашем самоуправном социјалистичком друштву. Посебно оне који су најближи радним људима (арбитраже, мировна већа и сл.). Наша je намера да се критички осврнемо на самоуправног правобраниоца у циљу јасније, одређеније и садржајније улоге и значаја које треба да има. Као први недостатак сматрамо одсуство одредби о томе ко именује и разрешава самоуправног правобраниоца, односно што ближе нису одреВени и прецизирани послови и области делатности овог органа. Исто тако, недостају одредбе о томе коме овај орган одговара за свој рад и сл. Надаље, пошто je реч о самосталном органу друштвене заједнице чија су улога и значај веома велики, сматрамо да би одредбе о овом органу требало допунити у неколико праваца. Прво, нема никаквог оправI даног разлога да се и самоуправном правобраниоцу не стави обавеза I праћења и проучавагьа друштвешгх односа и појава од интереса за оставаривање својих функција, односно да у вези са тим даје скупштинама одговарајућих друштвено-политичких заједница, органима и органиП зацијама предлоге за спречавање друштвено опасних и штетних појава и I'за учвршћење законнтости, друштвене одговорностн и социјалистичког