Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

морала. Управо требало би поступити на исти начин као са судовима и јавшш з"аттнта ЬШПтегтштерёса. Друго, А а би се обезбедила већа гаранција за остварење општег интереса који штити самоуправни правобранилац (а тиме онемогућило његово претварање у арбитра изнад свих органа самоуправљања односно утицај „са стране”, бирократизација и сл.), требало би увестиусупсидијарног самоуправног правобраниоца. Слично као у кривнчном постгпку. Исто тако, .могло ' бп се увести једно колектпвно тело би решавалсГсГ покретању поступка у оним случајеВlша И ада самоуправни правобранилац одбија да покрене поступак на иницнјатнву овлашћених субјеката и сл. Y првом случају пружила би се могућност да свако ко je овлашћен да даје иннцнјативу за покретање поступка настави тај поступак сам, тј. да иде до краја у остварењу своје замисли о заштити друштвеног интереса. На тај начин увео би се неки облик „општег правобраниоца”. Y вези са овим може се поставити питање злоупотреба које би постојале на страни овлашйених субјеката, посебно граВана. Пре свега, треба имати у виду да самоуправни правобранилац дела искључиво у цил>у заштите општег, јавног интереса, који je увек шири од оног према којем се поступак покреће. Надаље, у таквом случају самоуправни правобранилац би у сваком тренугку развоја поступка могао преузети настављање поступка. Најзад, ваља поћи од чињенице да би_бцло -мала иних (бар у прво време) који би се појављивали као супсидијарни правобраниоци, иако смо сасвим сигурни да би их било, што показујАдосадашња пракса у вези са заштитом самоуправних права радних лГуди и друштвене својине и од граВана и од правних лица. Радило би се по правилу о случајевима најтежнх облика псвреде самоуправних права односно* лруип вене својине. (Y другом случају, обезбеДило би се покретање поступка у оним случајевима када би самоуправни правобранилац одбијао заштиту општег интереса ускраћивањем покретања поступка у надлежног органа на иницијативу овлашћених субјеката. Y оба случаја то би била моћна средства за заштиту самоуправног правобраниоца од претварања у бирократски орган, орган изнад друштва и сл. Било би могуће увести и супсидијарног правобраниоца и колективни орган. Y том случају колективни орган би одлучивао у свим случајевима када самоуправни правобранилац одбије иницијативу овлашћених субјеката, а постоји одсуство супсидијарног правобраниоца, и тако даље. Ysmhmo, примера ради, колективни орган за представке и притужбе граВана. Он би могао вршити улогу органа чије установл>ење предлажемо. Или, пошто Be свакако самоуправни правобранилац имати заменике, могло би се предвидети да у наведении случајевима одлучују поред њега и његови заменици, тј. да се на тај начин формира то колективно тело, и тако даље, и тако даље. Треће, ваљало би размислити о увоВењу права „вишег” самоуправног правобраниоца да у пој единим случајевима врши послове из надлежности „нижег” самоуправног правобраниоца. Ово онда када би „нижи” самоуправни правобранилац одбијао да покрене поступак или изврпш неку другу радњу из гьегове надлежности, или када би оценом конкретног случаја „виши” самоуправни правобранилац нашао да je оправдана баш његова интервенција и сл. Ако се поВе од чињенице да

67

СВОЈИНСКОПРАВНИ ОДН., САМОУП. ПРАВОБРАН. И СМЕЊИВ. СУДША