Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

самоуправни гравобранилац дела искључиво ради заштите опшхег интереса, није тешко замислити оправданост овог предлога. Штавише, можда би из овог разлога требало предвидети, под истим или сличним условима, право и „нижег” самоуправног правобраниоца у односу на „вишег” самоуправног правобраниоца. Y сваком случају, то би био користан изузетак од правила да свако дела у оквиру своје надлежности. Четврто, указали смо на то да Устав Србије уноси једну допуну у односу на Устав Југославије у вези са самоуправним правобраниоцем. Наиме, планом 130. Устава Србије предвиБёно je да заједиице, у оквиру права и дужносхи друштвено-полнтичке заједнице, има право да распусти раднички савет, односно други одговарајући орган управљања, и распише изборе за чланове тог органа, да распусти друге органе управљања и смени са дужности пословодне органе и друге раднике на руководећим радним местима, да обустави од извршен>а акте, одлуке и радње којима се повреВују самоуправна права радних л>уди и друштвена својина, да у складу са законом привремено огранжчи остваривање одређених самоуправгшх права радних људи и органа управљања, као и да предузима друге законом утврВене мере у организацијама удруженог рада, месним, интересним и другим самоуправним заједницама и организацијама, ако организација или заједница не нспуњава овоје законом утврВене или уговором преузете обавезе, шг ако се у њој битно остваривање самоуправних права радних људи или теже оштете друштвени интереси. Устав Југославнје то исто предвиБа у свом плану 111. Устав Србије донуњује osaj члан пр'ёдюБаруЙвГдаГ -политичке заједнице има обавезу да пре предузимања наведених мера прибави мшиљење синдиката, коморе и других заинтересованих организација и заједница о оправданости предузгшања такве мере. Није потребно, сматрамо, ближе образлагати ваљаност ове допуне. МеВутим, требало би по нашем мишљењу допуну унети и у Устав Југославије' и тимё обезбедйхи обавезно преузиманье исте од свих република н покрајина. Тиме би се повећала и побољшала улога и значај самоуправно! правобраниоца, и обезбедила сшурнија заштита самоуправних права радних људи и друштвене својине преко за то најпозванијих и најзаинтересованијих фактора у нашем друштву. У исто време тиме би се обезбедило остварење једног од основных пргшципа нашег уставног система принципа ангажоване одговорности, посебно, синдиката и комора у нашем самоуправном друштву. У вези са овом допуном сматрамо да би ваљало боље испитати потребу обавезног прибављања мишљења у сваком случају, тј. без обзира на меру која се у конкретном случају гфедузима. Било би можда оправдано да се то чини само у вези са предузимањем најоштријих мера. Вероватно би било нецелисходно увек тражити мшпЛзење, нарочито оида када je потребна хитна ннтервенција а реч je о блажим мерама, и сл. У том погледу могућно je предвидети, прво, случајеве у којима би било обавезно прибављање мшиљења, друго, случајеве у којима би ce остављало на оцену прибављање мшпљења и, треће, случајеве у којима мншљења не би требало прибављати. Све ово, у првом реду, с обзиром на тежину мера које треба предузети. Пего, поставља се и питанье назива самоуправног правобраниоца. Као што je речено, у