Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

основных принципа на којима почива наш правосудии систем независност и самосталност, односно сигурност и стабилност у обављању правосудие функдије. Ово се огледа у могућности утицања на делиоце правде од стране органа иди појединаца који врше избор, тј. носилаца појединачних, трушшх односно локалних интереса. Проблем се, уверавају присталице овог схватања, до те мере може упростити да о избору одлучује неколико л>уди, наравно, у име шире друштвене заједнице. Отуда није никакво чудо што на крају изборног периода опада радни елан делилаца правде и што се њихове мисли, уместо на комплшсоване предмете и проблеме, упиру према онима од којих зависи њихов избор. Због света тога озбиљно трпи и кадровска политика јер млади напуштају правосуБе. тражећи сигурније послове. Наше друштво, тврди се на крају, има довольно и правних и политичких могућности да ыесавесне делиоце правде смени. И тако даље. По нашем схватању, ови и други аргументы нису у потпуности прихватљиви. Ми се придружујемо схватањима оних који у реизборности судија виде незамењив принцип нашег Правосуђа, односно један од основних услова законитости и правилности у ииховом раду. Y том смислу навешћемо неколико, измеБу многобројних, чињеница које оправдавају принцип реизборности судија. Прво, иако то није од неког посебног значаја, карактеристично je напоменути да се страх од принципа смењивости појавио управо меВу делиоцима правде. Таквих, истини за вољу, није велшси број. МеВу осталим категоријама радних луди односно граВана, овај принцип се, колико нам je познато, веома ретко ставља под знак питања. Днскусија о нацртима устава то, измеВу осталог, јасно показује. Друго, веома je значајно да се проблем смењивости делилаца правде гюсматра исклучиво у вези са судијама професионалцима. Није нам познато да je било ко и било када овај веома важан феномен постављао у односу на судије поротнике, иако они у суђену расправљању и одлучиватьу потпуно равноправно учествују са судијама од каријере. Једно од основних уставных начела нашег правосуВа јесте зборно суВење принцип по којем суд суди у већу. Само се законом може изузетно одредити да у пој единим стварима (разуме се стварима мање вредности и мањег значаја) суди судија појединац (професионалнн судија). Свако веће у првом степе ну састављено je тако да у њему већину чланова чине судије поротници (у већу од три члана двојица судија су поротшпщ, а у веВу од пет судија три члана су поротници). Овде остављамо по страни одлучивање у вишем степену, иако и у тим случајевима има веВа у којима поротници чине веВныу чланова. Најзад, одлука се доноси веВином гласова чланова веВа. Ако се поВе и од чшьенице да се само о знача јнијим стварима суди у веВу, то значи да се питање мешања са стране управо поставља баш у овим случајевима. Нико, найме, нема неког посебног интереса (бар од оных на које се мисли када се говори о утицају са стране) да врши утицај на судију у стварима мањег значаја и нале вредности, тј. када суВење обавља судија појединац професионалац.