Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

95

ЗЕМЉИШНИ МАКСИМУМ И НАЦРТ УСТАВА СРС

снага, и као „настављач социјалистичке револуције на овим секторима друштвеног живота где још мање-више постоје остаци старик друштвених односа” (')• Ван сваке je сумње да се у нас запета мора наставши са оваквом социјалистичко!М револуцијом у области пољопривреде, и то не само због тога што би даља одлагања и оклевања у вези са тим могла имати одреВеник политичких импликација, јер, као што je говорио Ленин, ситна робна производња свакодневно рађа капитализам и ситнобуржоаску стихију, итд., него, пре свега, из чисто економских разлога, пошто се не може очекивати да бисмо стварно и ефикасно успели да решимо проблем заостајања пољопривреде и њеног модернизовања и унапреВења у условима када имамо огроман број минијатурних, уситњених и заосталих индивидуалних газдинстава. Сасвим je извесно да таква газдинства не могу представљати у нашим друштвено-политичким условима замену за крупна газдинства, нити могу у перспективи обезбедити хармоничаы развој привреде и ослобаБање заједнице зависности од приватног сектора у пољопривреди. Па чак и Кауцки, који je у каснијим радовима био одступио од неких својих основних концепција изнетих у свом капиталном делу „Аграрно питање”, у једном спису објављеном у Берлину 1930, анализирајући схватања Маркса и Енгелса о преимућствима крупних газдинстава над ситним, каже да за њих није свако крупно пољопривредно газдинство a priori јаче од ситног газдинства, него je то само оно које располаже средствима модерне технике и модерне аграрне науке, која су ситном газдинству делимично неприступачна, а делимично се чак не могу ни применити на једном таквом газдинству. Тамо где ситна и крупна газдинства раде са истом техником и истим знањем, наставл>а даље Кауцки, ту се показује да ситно газдинство стоји боље, пошто je интерес индивидуалних сељака за произволе свога привређивања и рада далеко већи него код унајмљених радника на крупним газдинствима. Само већа техника и веће знање, применено на крупним газдинствима, може да изравна ово преимућство ситног газдинства. Нема разлога да се претпостави да једна социјалистичка земља као што je Југославија не би била у стану да обезбеди за крупна друштвена газдинства већу технику и веће знање него што их могу обезбедити ситна, индивидуална газдинства. Уколико би се систематски и истра ј но спроводила у живот једна оваква аграрна и уопште економска политика у земљи, у оквиру које бисмо се све више оријентисали на јачање и даље развијање друштвеног сектора у домену пољопривреде, што самим тим значи и на стварање крупних друштвених газдинстава, онда ће тако постајати беспредметна и дилема о томе да ли ићи на повећање максимума земље коју могу имати индивидуални произвођачи на селу. Због свега тога мислим да су добро поступили аутори Нацрта новог устава СФР Југославије и аутори Нацрта устава СР Србије када су у

( х ) Е. Кар дељ, Проблеми социјалистичке политике на селу, Београд, 1959, стр, 302.