Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

члановима 68. односйо 70. предвидели да се задржи досадашњи земљишни максимум обрадиве земље од 10 хектара по једном домаћинству. Исто тако мислим да je сасвим прихватљива и одредба која се среће у ставу 2. наведених чланова у оба Нацрта устава, у којој се предвиђа да се законом може утврдити да у брдско-планинским крајевима највећа површина обрадивог пољопривредног земљишта по домаћинству, на којем земљорадници имају право својине, може биты већа од 10 хектара. Налазим да je ово једно мудро и еластично решење с обзиром на то да би се тиме, поред осталог, могли створити повољни услови и за развијање сточарства, а исто тако и неких грана воћарства. И, што je још важније, на овај начин се могу ублажити извесне тешкоће које би настале услед тога ако би се на целу државу, односно на све регионе у њој, између којих постоје знатне разлике у погледу квалитета и плодности обрадивих поврпшна, примењивала нека униформна решења. Имајући у виду ове оно што сам до сада рекао, мислим да би решења предложена у Нацрту устава СР Србије и у Нацрту устава СФР Југославије о максимуму обрадивог полюпривредног земљишта од 10 хектара по једном домаћинству требало задржати и усвојити и у дефинитивним хекстовима оба ова Устава.

Ар

Велимитр Васић