Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

209

ДИСКУСША

ције. Бивали су све приближнији основи њиховог живота, начину живота, од расподеле према раду, па до других елемената продуктивних односа. То je везано за пробој самоуправљања и запета je представљало нову друштвену мрежу која je бројним нитима почела да везује друштвене групације. Затим, струја мења правац. Последње године су биле сведочанство једне тенденције одвајања, одсецања радника од других друштвених трупа, успостављања повлашћених друштвених трупа тако да je редован доходак за једне био све што имају, за друге само „џепарац” док je главки извор лежао у преливању туђег рада. Стога су се појављивале изразитије разлике у начину живота, потрошњи, обнављање извесних класних разлика. Радничка класа се тада сужава објективно, по начину живота, односно заустављају се процеси интеграције са другим социјалним групама. То je последица свих оних процеса о којима je било речи. Тако да се одговор на питање ко чини радничку класу, ко ja je стварно главна социјална сна га, ко су њени савезници, не може дати само вербално, из главе, Огз ослонца на стварне друштвене односе. А то нису академска већ веома практична питања. Чије потребе социјализам првенствено испуњава, да ли се креће ка обнављању класних разлика, што je стална тенденција у њему доклегод траје та велгпеа прелазна епоха, или се оне г£з генерације у генерацију сужавају? На основу таквог истраживања показује се на којим тачкама у економском, социјалном и политичном животу треба интервенисати да би се пресецало обнављање класних разлика, зближавали луди у радном пронесу и ширио састав радничке класе, те она заиста постајала владајућа снага. То нису платонске теме резервисане за љубитеље класифнкација, већ вемељно питање стратегије, наше везе са земљом. Када се преведе на политички језик то je питање: ко je наша главна снага у животним токовима, ослонац, колико je широк, ко су савезници, ко противники, ко су носиоци историјске перспективе? Ако наставимо са превођењем на језик свакодневног живота то су питања: чије потребе, интересе испуњава наш економски и политички систем, и да ли je то добро одмерено? Коме иду плодови материјалног напретка и да ли je то примерено односима у социјализму? Ко сноси терет стабилизације, кога стимулишемо, а кога потискујемо. Каква je природа и оквир социјалних разлика, да ли je разуман однос између појединих делова класе, њених организатора, полнтичких представника, духовних снага? VII Платформа инсистира на значајној улози Савеза комуниста. Живимо у времену које захтева необично снажиу партију. Захтев за снажном партијом ни je због тога да би она владала друштвом, већ да би стала на чело великог покрета за самоуправни социјализам, за повећану друштвену продуктивност, зато да гьени плодови иду радним људима. Таква водећа улога Савеза комуниста захтева и развијену теоријску способност, развијену марксистичку теорију. Развијање марксизма стога није школско питање, то je темелно питатве комунистггчког покрета. Y улози комунистичке авангарде партија се може очувати само ако je органски повезана са сво