Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

правно лице које има самоуправно право у самоуправно] интересно] зајелници, основној заједници и једници у саставу самоуправне интересне за]еднице; граВанско правно лице и радна за]едница у том правном лицу, као и појединац, ради заштите свог самоуправног права. Y исту врсту учесника сврстали бисмо и радника којн тражи заштиту свог самоуправног права. Кад je реч о раднику као учеснику, треба подвући да je Закон одступио од неумесне одредбе чл. 72. ст. 3. ЗПП-а о процесно] пословно] неспособности малолетника. По чл. 26. 3CYP-a, радник може сам предузимати радње у поступку и кад није достигао пунолетност. Ова одредба, меру тим, својом редакцнјом изазива недоумицу у другом погледу ( 6 ). Наиме, из њеног текста проистиче да су спор о коме се говори у чл. 19. и оног о коме ]е реч у чл. 23. ст. 2. два различита спора. Ми тако не мислимо. Y оба случаја ради се о ситуацији у којој радник тражи заштиту свог самоуправног права. Та ситуација je обухваћена у чл. 19. са становишта стварне надлежности, а у чл. 23. ст. 2. она je регулисана у погледу покретаньа поступка. Прописивањем рока од 30 дана у овој друтој одредби понавља се у ствари оно што je речено у чл. 62. ст. 1. Закона о меВусобним односима радника у удруженом раду. Y другу трупу учесника спадају они са појачаним положајем у поступку. То су друштвено-политичка заједница, друштвени правобранилац самоуправљања и синдикална организација овлашћена статутом. Ови субјекти иступају пре свега као носиоци општедруштвеног интереса. Зато им Закон даје овлашћење да могу покренути спор „увек кад je у питању заштита самоуправних права радних људи и друштвене своЈlше” (чл. 23. ст. 5). Из истог разлога они су Законом овлашћени да својом пријавом постану учесшщи и оног поступка који je покренуо неки други од наведених субјеката (чл. 24). 12. Y другој од поменутих двеју трупа посебан знача] Закон придаје друштвеном правобраниоцу самоуправљања. Taj знача] огледа се, прво, у одредби која има за цил> да овом органу омогући увид у поступак, и то тако што je суд дужан да га обавештава о поступку који je покренуо неки други предлагай (чл. 25). Реч „обавештава” указује на то да суд не треба да се ограничи на то да првобраниоца само обавести о покретању таквог поступка, него и о његовом развоју. Изузетан положај правобраниоца огледа се, даље, у томе што он може, пре или у току поступка, да поднесе предлог за одређивање привремене мере (чл. 30). Осим тога, суд je дужан обавестити га о споразуму који je закључен о спорном односу, што он може изјавити противљење том споразуму и што може поднети жалбу против одлуке којом суд одобрава споразум (чл. 32. ст. 5. и 6). Y Закону није изрично речено, али треба узети да суд своју мериторну одлуку доставља правобраниоцу и кад он није узео учешће у поступку.

(6) Текст чл. 26. гласи: ~Радник који као учесник самостално (чл. 19) или у смислу члана 23. став 2. овог закона учествује у поступку, може сам вршити радње иако није пунолетан. ..Ситуација радника по чл. 19. разликује се од оне у којој он иступа по ст. 1. чл. 23, али и у овом другом случају он се појављује независно од других субјеката којн су овлашћенп да поднесу предлог у истом конкретном циљу. Он je, дакле, и ту самосталан. Можда неспоразум треба приписати грешци у редакцнји, која би се састојала у томе што je цитиран став 2. члана 23, уместо става 1. истог члана.