Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

453

ПРИЛОЗИ

Зашто се у другим случајевима повреда закона не може утврђивати? Из уре Вења које je усвојено Законом проистиче да je захтев за заштиту законитости искључен против одлуке која се типе својства радника, а исто правно средство допуштено je против одлуке редосвног суда о одштетном захтеву радника који може бити и малог обима. 19. Законом о конституисању итд. предвидена je могућност да yiryrpannboj арбитражи буде поверено и решавање спорова из самоуправиих односа (чл. 77). Y томе лежи једна новина. По стан, у које je постојало пре доношења поменутог закона, унутрашња арбитража могла je бити основана само за решавање имовинскоправних спорова. Закон о судовима удруженог рада предвиђа, једно ванредно правно средство против коначне арбЬтражне одлуке о правима и дужностима из самоуправних односа ( 9 ). Разлози за подношење овог правног средства таксативно су набројани у чл. 47. Ти разлози слични су онима који су предвиђени за поништај одлуке избраног суда. То су: непостојање или непуноважност самоуправног општег акта којим je предвиђена надлежност арбитраже; несагласност између тог акта и састава арбитраже; прекорачење надлежности арбитраже; недостатак потписа већгше чланова арбитраже; околности под којима се може захтевати понављање поступка. Али, додата су још два разлога, која се не могу навести против одлуке избраног суда, а то су, прво, противност одлуке уставу, закону, другом пропису принудне природе или самоуправном ошптем акту, и друго битна повреда правила поступка па којима je арбитража била дужна да поступа (чл. 47). И ова два последња основа показују једну недоследност: против коначне одлуке унутрашње арбитраже може се уложит правно средство због повреде закона, док такво средство није допуштено против коначне (правоснажне) одлуке суда удруженог рада. Предлог за испитивање законитости коначне арбитражне одлуке може се поднети у року од 30 дана од дана кад je та одлука доставл>ена оном учеснику који jy je последњи примио (чл. 48. ст. 2). О апсолутном (објективном) року, који je неопходан кад се предлог заснива на новооткривеиим околностима Закон не говори. Међутим, из чл. 50. проистиче да тај рок износи 2 године, jep се на поступак по овом предлогу примењују одредбе о редовном поступку пред судом удруженог рада (чл. 50). Одлука о предлогу je касаторна или реформаторна (чл. 51). 20. Закон који смо приказали не представља кодификовано искуство. Он je једна законодавна творевина кроз коју се разрађује један нови уставни концепт о судству. Принципи Закона су у складу са карактером спорова из самоуправних односа. Међутим, права вредност појединих његових одредаба моћи ће бити тачно оцењена тек после вишегодишње праксе. Ова ће коначно обликовати поступак који je Законом прописан.

Б. Познић

(9) у погледу побијања коначне арбитражне одлуке о спору из пословно? односа стање je остало непромењено: таква одлука може се побијати тужбом пред редовним судом под условима под којима се може покренути парница поволом одлуке избраног суда (чл. 78. ст. 3 Закона о конституисању итд.).