Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

искључене, а да се о предлогу за понављање унесу само одступања од ЗПП-а. То би учинило сувипшим неке одредбе о овом другом правном леку (чл. 39. ст. 2, чл. 41, чл. 42, и чл. 44. ст. 1 и 2). Одступање од ЗПП-а састоји се прво у томе што апсолутни рок за подношење предлога износи две године (чл. 40). Даље, рочшдте за расправљање о предлогу одржава се пред већем, а не пред председннком већа (чл. 43). Даљи поступак није сасвим јасан. Y чл. 44. речено je да веће, по одржаном рочишту, доноси одлуку о предлогу, осим ако се разлог понављања односи искључиво на поступак пред другостепеним судом удруженог рада. Y овом другом случају том суду се доставл>а предмет по одржаном рочишту за расправљање о предлогу. Ове одредбе су углавном исте као и у ЗПП-у. Но, у истом плану каже се join само то да ће веће, ако усвоји предлог за понављање, укинути одлуку донесену у ранијем поступку. Шта je, онда са предлогом којим je поступак покренут? Судећи по тексту, изгледа као да се понављање своди на iuđicium rescindens, а да je ресцисорни стадијум суђења изостављен. Ако je ово тумачење тачно, овлашћенн субјект могао би нову одлуку о самоуправном праву постићи само у новом, редовном поступку. За такво уреВење не налазимо објашњење. 18. Искључење захтева за заштиту законитости проистекло je из оцене целисходности, а не из природе спора. Прописивању овог правног лека, YcTaß се не противи. Шта више у плану 233. ст. 3. изрично je речено да се законом одређује под којим се условима одлука самоуправног суда може побијати и код редовног суда. Изгледа да се стало на становиште да се увидом друштвеног правобраниоца самоуправљања у сваки поступак обезбеђује могућност да тај орган својом интервенцијом издејствује отклањање одлуке којом je повређен закон. Аргумент није без вредности, али ни противаргументи нису безначајни. Прво, правобранилац може да нападне првостепену, а не и другостепену одлуку. Могућно je, међутим, да првостепена одлука, коју je он оценно као закониту, буде преиначена по жалбИ неког другог учесника, или обратно, да правый став који je правобранилац у својој жалби заузео не буде од стране другостепеног суда усвојен. Но, пре свега, поставлю се једно начелно питање: ако je лега литет тако значајан принцип нашег судства, да он, због повреде закона, налаже могућност побијања и правоснажне одлуке редовног суда, заппо се иста консеквенца не изведе и за суд удруженог рада? Друштвено-политички значај спора пред тим судом није ништа мани од значаја имовинског или брачног спора. Ymcchoct горњег питана не умањује се тиме што за избрани суд, који je исто тако самоуправны као и суд удруженог рада, поменута могућност не постоји. Jep, избрани суд заснива своју надлежност на сагласној вољи странака. Поверавајући му спор на пресуђење, оне узимају на себе ризик од нетачне примене материјалног права, a најзначајније процесне повреде представљају основ тужбе за поништај (чл. 451. ЗПП-а). Yocthaom, искључене могућности преиспитивања правноснажне одлуке суда удруженог рада није доследно спроведено. Већ смо рекли да законитост такве одлуке може бити предмет оцене од стране надлежног уставног суда у случају у коме она замењује самоуправны општи акт.