Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мевати предвиБају се; верност и узајамно помагање (чл. 24), независност у изберу рада и занимања (ст. 2. члана 26) и, наравне, заједница живота (члан 2), а као права и дужности личне природе о којима се супрузи могу споразумевати су: избор презимена у складу са Законом о личном имену (чл. 25), воВење заједничког домаћинства и одређивање места заједничког живљења (ст. 1. чл. 26). Као права и дужности личне природе а имовинског карактера предвиђене су: старанье о задовољењу потреба породице, особито о издржавању и васпитању деде (члан 27), издржавање необезбеБеног, незапосленог без своје кривице или неспособног за рад брачног друга (члан 28) и солидарна одговорност брачних другова за обавезе које су настале током брака за текуће потребе породичне заједнице. Може се рећи да су ове одредбе углавном истоветне са одредбама које регулишу супружанска права и дужности у ОЗБ, али ипак има извесних разлика. Најпре, када je у питању издржавање необезбеВеног брач ног друга у ст. 3. чл. 28. унета je одредба да брачни друг који злонамерно или без оправданог разлога напусти свог брачног друга нема право на нздржавагье од гьега. Тиме je уведен нови услов за добијање издржавања елеменат кривице. Основни закон о браку ово није предвидео, jep je спроводио сасвим јасан, доследно логичан став: док брак траје храју и права и дужности брачних другова. Ако je један брачни друг крив за прекид брачне заједнице друга б'рачни друг има право на тражење санкције развод брака кривидом другог брачног друга. Криви брачни друг нема право на издржавагье. Истина у судској пракси je већ раније изражено слично становиште, којим je уведен, мимо закона, нови елеменат: за стицање права на издржавагье од стране необезбеБеног, за рад неспособног или незапосленог брачног друга потребно je да ce jour утврди и да није крив за прекид брачне заједнггце. Закон о браку СР Македоније нормнра овај, по нашем мишљењу, погрешай став судске праксе. Аруга допуна извршена je у члану 30. Брачни другови солидарно одговарају не само за обавезе према трећим лицима за намирегье обавеза за текуће потребе породичне заједнице, већ и „за обавезе које према општим прогагсима терете оба брачна друга”. Питагьа имовине и имовинских односа уреВена су одредбкма чл. 30 —40. Закон предвиЬа две врсте имовине, посебну и заједничку, као што je решио и ОЗБ, али потпунијим одредбама, jep преузима и садржину ранијег Закона о имовинским односима брачних другова. Законодавац ближе одређује појам посебне имовине. То je не само имовина коју je један брачни друг имао у врехме склапагьа брака, већ ће се таквом сматрати „имовина и имовинска права која брачни друг добије по основу наслеђа, легата или поклона, као и предмети који искључиво служе за задовољење личних потреба једног од брачних другова, уколико не пред стављају несразмерно велику вредност у поређењу са вредношћу целокупне заједничке имовине” (чл. 30). Исто тако одређује и појам зајед ничке имовине (чл. 31: „Имовина коју брачни друговгг стекну током бра ка представља њихову заједничку имовгшу"). Занимл.иво je истаћи да je из ове одредбе изоставл>ена реч „рад”. То je, вероватно, учигъено због тога што се сматрало да претходна одредба појма посебне имовине указује доволјНО на стварни основ стицања заједничке имовине. Ипак, изгле