Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

457

ПРИЛОЗИ

да нам, да je с обзиром на општи став нашег друштва требало видније истаћи састојак рада у стицању ове врсте имовине. Начин управљања и располагања заједничком имовином уређен je прописима чл. 32 —39. Ова правила су била углавном садржана у одговарајућим прописима републичких закона о имовинским односима брачних другова. Изрично je предвиБена могућност поделе заједничке имо вине брачних другова током брака споразумом брачних другова или путем суда у ванпарничном поступку (члан 31). Међутим, занимљиво je да закон не предвиБа споразумну деобу заједничке имовине брачних другова по престанку брака. Изрично се, пак, предвиђа (члан 37) да при престанку брака заједничку имовину брачни другови деле на једнаке делове. Изузетно по ст. 2. чл. 37. „на тражење једног од брачних другова, суд може да лгу одреди већи део заједничке имовине, ако докаже да je његов допринос у заједничкој имовини очигледно и значајно већи од доприноса другог брачног друга”. Дакле, само ако je допринос једнот Орачног друга у стицању заједничке имовине очигледно и значајно већи, и само на његов захтев, може суд да му одреди већи део. Ово решенье слично je решетку овог питана у совјетском праву (члан 12. Основа законодавства о браку и породиди и чган 21. Кодекса о браку и породили РСФСР), али се разликује по разлозима за одступатье од основног правила поделе заједничке имовине на једнаке делове. Совјетско право предвиБа; ”у посебним случајевима суд може одступити од принципа једнакости, узимајући у обзир интересе малолетне деце или заслужено поштовање интереса једног од супруга”. 4. Правила о неважности брака садржана су у трећој глави. Као што je већ речено, нема прописа о непостојећем браку. Правна техника којом су изложена правила о неважности брака знатно се разликује од оне која je применена у ОЗБ-у. Правила о неважности брака у ОЗБ-у изложена су строго по принципу да нема ништавости ако није изричито предвиБена законом. Сваки узрок ништавости изражен je у посебном члану. Ова су правила веома јасна и правно-технички и садржајно готово без замерке. Насупрот томе, ЗБ je поступио другачије. Узроци ништавости наведени су у једном члану (члан 41) у осам алинеја. То су: 1. брачност; 2. душевна болеет или заостали душевни развој или неспособност за расу Бивање; 3. сродство по крви у правој линији без обзира на степей, а у побочно) до четвртог степена заюъучно, као и сродство по усвојењу и сродство по тазбини у првом степену; 4. недостатак у пуномоћју; 5. принуда и заблуда; 6. трајна опасна и тешка болеет, противприродне ыавике, полтга немоћ, ранија осуда због нечасног дела, бременитост жене од другог лица и нечасно занимање; 7. малолетство и 8. изигравање цил>а брака. Исто тако у једном члану (члан 42) наведени су, у седам алинеја, и случајеви када се брак неће поништити. То су: 1. ако je у међу времену ранији брак пресхао или je поништен; 2. ако je по закључењу брака дошло до престанка душевне болести и неспособности за расуБивање, a поништење не транш један од брачних другова; 3. ако je брак закључио малолетник, или je закључен измеБу сродника по тазбини па суд накнадно да ту дозволу; 4. кад малолетник постане пунолетан; 5.