Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

459

ПРИЛОЗИ

5. Најбитније новине у брачном праву СР Македоније налазе се у четвртој главк ЗБ, која садржи одредбе о престанку брака. Ово се нарочито односи на развод брака као један од начина престанка пуноважног 6*рака. Закон о браку СР Македоније усвојио je нова решења која ce битно разликују од оних у ОЗБ. Основни закон о браку применио je тзв. мешовити бракоразводни систем, са једним општим, релативним бракоразводним узроком (члан 53) и седам тзв. апсолутних. скривљених н нескривљених, бракоразводных узрока (чл. 54—60). Није постојала могућност развода брака по споразуму, већ само могућност споразумног тражења развода брака, с тим што je суд, како je предвиђао закон, морао да утврди чињенице које су довеле до неподношљивог заједничог живота брачних другова. Истина, судска пракса je у знатном делу посутпала contra legam. Последњих година се у нас доста расправљано о реформы развода брака, нарочито током дискусије о кодификацији породичног права, при чему су нуђена разноврсна решења. Нека од ньих су већ остваривана у пракси судова. Вероватно полазећи од ових искустава и предлога брачно право СР Македоније (чл. 51 —53. ЗБ) уређује ово питање на нов начин. По овом закону брак се може развести: 1. по узајамној сагласности брачних другова (члан 51), 2. због неподношљивости заједничког живота (члан 52) и 3. ако je брачна заједница престала дуже од три године. Насупрот ОЗБ, ЗБ (ст. 1. чл. 51) изрично предвиђа да се брак може развести по узајамној сагласности брачних другова. Притом супрузи који се разводе нису дужни да наведу било који разлог, нити je суд дужан да утврђује у бракоразводном поступку разлоге односно чињенице због којих се брак разводи. Суд je j едино дужан да утврди да су брачни другови сагласност да се брак разведе дали слободно, озбиљно и непоколебиво. Чим то утврди суд je дужан да брак разведе. Међутим, ако супрузи, који желе да се њихов брак разведе по узајамној сагласности, имају малолетну децу или пунолетну децу која су неспособна да се сама о себи старају, потребно je да поднесу суду споразум о начину вршења родитељских права, као и о чувању и васпитању деде, који je у интересу деде (ст. 2, чл. 51). Други бракоразводни узрок je тзв. општи бракоразводни узрок. Сваки брачни друг може тражити развод брака ако су брачни односи до те мере поремећени да je њихов дали заједнички живот постао неподнопхљив. То право нема искључиво криви брачни друг. По ст. 2, чл. 52. „ако je нарушавање брачних односа настало искључивом кривицом једног брачног друга, право на тражење развода брака припада само другој страни”. V ствари, овај бракоразводни узрок има много сличности са генералном клаузулом садржаном у чл. 53. ОЗБ. Међутим, он се разликује у томе што je суд дужан да у бракоразводном поступку утврђује само чшьеницу поремећености брачних односа која je објективно квалитативно таква да доводи до неподношљивости даљег заједничког живота. Суд није дужан да утврђује чшьенице или околности које су довеле до нарушен>а брачних односа. Трећи бракоразводни узрок представља у суштини решавање случаја тзв. мртвог брака. По члану 53. ЗБ „брачни друг може да тражи