Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

463

ПРИЛОЗИ

хитлеровског фашизма, са искуствима два светска рата итд. формирала се научна личност Г. Радбруха. Иако са јасним и доволно одреВеним фило зофским, научним и друштвеним определењем, Г. Радбрух се није напросто сврстао у неку од моћних струја, али није постао ни еклектичар ни заступник неког неутрализма. Y деценијама када се водила оштра борба измеВу различитих филозофско-правних школа, a понајвише измеВу нормативизма и социологизма, Г. Радбух, je изградио своју филозофску, методолошку и правну позицију. Он je све потпуније афирмисао, у оквирима новокантнзма, метод филозофског дуализма и релативизма. Али, при томе je имао и слуха за многе доприноср разних струја, посебно оних који су највише допринеле развоју филозофије културе. Захваљујући томе, његов „Увод..." je постао право обележје једне синтезе и резимирање вишестраних и плодних, и по методолошким оријентацнјама и по резултатима, правада (али без наслага бесплодие и одбојне еклектике). Избегавши опасности и слабости једностраних оријентација, Г. Радбрух je нарочито у своме делу и овим делом показао, у великој мери, где су могуће тачке приближавања разних погледа. Његова општа филозофија права и теорија постала je изврстан оквир уобличавања уводшпс знан>а, подједнако прилагоБен великој традицији и модерним струјањима и тековинама. ЕЬегово схватанье задатака и улоге правке науке као делатне, друштвено ангажоване науке, ослобоВене претеране „специјализације" н „чистунства” управо тиме што се повезује с осталим друштвеним наукама, одговарало je основној матици у развојним токовима правке науке модерног доба. Уз све то, смисао за одбир најзначајнијих питања, смисао за њихово поставлање у склону основных знања, без изфорсираног и наметливог наглашавања онога што сам писал заступа допринели су пријемчивости овога дела у разним срединама. Аакле, и својом филозофском оријентацијом и својом методологијом и својим стилом изношена уводних знања о праву и држави, Г. Радбрух je више но ико друга пронашао „намерно” или „случајно” сасвим je неважно оне путеве који воде приблнжаваньу разних струја у многом „распарчане” правне науке. 3. Иако сваки писац целокупним својим делом показује своје становиште о улози правне науке, па тако и Г. Радбрух, у сделку с насдовом „Правка наука” (с. 252 —271) подвучено je оно што je и иначе потврВено и, чак, убедљивије показано целом садржином „Увода...” Радбрух je далеко од сваке помисли о некој безвредности правне науке, помисли коју je оштро изрекао J. X. фон Кирхман (Kirchmann) 1847. године и по њој постао чувен, те наглашава, употребљавајући речи Б. Бунта (W. Wundt) да je нравна наука „компликованија од свих других наука" јер има и сложен предмет и још сложеније задатке. Одбацујући ускосх тзв, правног позитивизма, који се уврежио у модерној правној науци, који je целокупно право свео на постојеће прописе, а задатак правне науке на трагање за свим решењима у кругу тих прописа, Г. Радбрух шире схвата и право и задатке правне науке. По њему, право je део културе датог друштва, а нравна наука je дужна да врши свестрану анализу ове творевине. Све што доприноси осветлавању права, његовом