Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

студија и чланака, објављених у међувремену, а у позитивноправним одељцима и сам унео неке неопходне допуне, наравно настојећи да буду што више у духу и стилу Радбрухове мисли. Већ ови подаци о судбини једног дела са скромним насловом, иначе невеликог по обиму, сами собом показују његову изузетну вредносх и посебан значај. Поготову када се зна да ce у назначеном раздобљу појавио врло велики број књига са истоветним или сличним насловом и у Немачкој и у другим земљама. Управо зато треба скренути пажњу, колико то границе једног осврта омогућују, на низ околности које су битно допринеле изразитим својствима овога дела. 1. Полазећи од тога да постоји потреба за уводним и општим делима за правку науку, која су намењена бар грима различитим категоријама заинтересованих, које су иначе толико међусобно различите да се обично прибегава писану и одговарајућих уводннх дела са посебном наменом, Г. Радбрух je настојао и, треба одмах рећи, сјајно успео да припреми једно дело које je подједнако наменено свим заинтересованим на првом месту студентами права, затим професионалним правницима и најзад свим неправницима-лаицима. Y садржини и облику овога дела осећа се уравнотежегье онога што може представљати основни фонд знана студената права који се упућују у изучавање бројних научних дисциплина о држави и праву, са оним што може представљати трајан проблемски оквир интелектуалног и практичног ангажовања професионалних правника на различитим подручјима, као и са оним што je доступно, потребно и схватљиво лаицима с просечном културохм који се иначе у свакидаппьем животу сусрећу с питањима државе и права. Несумгьиво je да се пред писца таквих дела постављају далеко сложенији задаци него пред писце дела са једном, посебном наменом, па гьихове резултате треба и нарочито ценити. При томе, наравно, оцена резултата не може се давати само са становншта намене дотичног „увода” већ првенствено са становншта његове научности у најпзирем смислу те речи, усклађености са општим степеном развоја правне науке. Што се тиче и првог и другог, Г. Радбрух je успео да пронаЬе једну формулу уобличавања уводних знања за правку науку, која се показала веома погодном, бар у деценијама у којима су се јављала побољшана издана неговог „Увода у правку науку”. Као такво, ово дело je прихваћено и ценено како у Немачкој тако и у свету. 2. Нема сумне да je високи домет овога дела, у својој врсти такав да су готово сви приказивачи и оцењивачи, којих je, уз то, сразмерно велики број, налазили само речи признана и похвала, које иду и дотле да се дело сврстава у класична само потврда срећног споја вшпеструких погодности које пружа целокупна научна мисао Г. Радбруха, а ништа мане и негова друштвена делатност, иегова личност. У средини с високом филозофском културом и традицијоlМ, са врло развијеним друштвеним наукама, у средини која je протеклих деценија само joui више доживл>авала драматично испољаване борбе за успостављање модерног државно-правног поретка, са падсшима какав je доживела за време