Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

434

И остала статутарна правила везана за промет непокретности поштована су у пракси. Тако се, примјера ради, статутарно правило о праву рођака на пречи откуп продате непокретности поштује на суду, а странке се у обраћању суду ради остваривања тог права позивају управо на Статут. Захтјев за откуп продате непокретности и искоришћено право сродника по том основу као статутарно право забиљежено је у исправи од 1. VIII 1335. год. Продавчева ћерка тражи од купца да јој дозволи откуп очевих некретнина позивајући се при том ~на право по Статуту", a судије, након што су установиле „да је право засновано на Статуту одобравају исту и сачињавају исправу о томе“. Позивање на статутарна правила постоји још у низу исправа о промету некретнина. Тако се на примјер у оспоравању неког тужиочевог захтјева у погледу некретнине коју има, тужени преко пуномоћника у својој одбрани позива ~н а статутарне одредбе о роковима у којима се права у вези са некретнинама могу остваривати“ statu turn dicit, quod si quis videril possidere factum suum per annum, deinde postea nihil dicere possit ... et etiam quod si non fuisset in ciuitate od duos annos postea possessorem non valeat molestare...“). Суд пресуђује y корист туженог jep je његово позивање на цитиране одредбе Статута имало чињеничну подлогу. Слично је и у спору вођеном 15. 111 1336. године око наводне узурпације земљишта тужитељице коју је тужени обрађивао и на њој засадио виноград. Тужени се у својој одбрани позива на то ~да је ту земљу купио, да на то што је на њој урадио има право, да у вријеме продаје исте није истакнут никакав приГовор у вези са том некретнином, те да стога тужитељица нема право да Га узнемирава и тражи спорну некретнину Сваки чињенични навод туженог нашао је правно „покриће" у Статуту. Ипак се у овој области могу срести исправе које доказују супротно и указују на непоштовање статутарних прописа. Тако је, примјера ради, управо због кршења статутарног прописа по коме је продаја непокретности након године дана од смртп оставиоца неваљана, суд поништио продају куће коју су извршиоци тестамента покојног Вита Пасија учинили послије тога рока, Судије су пресуду образложиле наводом „да СтатуШ такво отуђење имовине стриктно забрањује". Поштовање Статута у овом случају обезбиједили су судски органи. 6.3. Статутарне одредбе из области стварноправних односа нијесу бројне у которском Статуту. Регулисана су само нека питања из ове проблематике. Нешто подробније у односу на друге институте обрађени су одржаји и ограничења права својине у граду и градској околини. 6.3. Которски законодавац је у два наврата у XIV вијеку регулисао питања везана за одржај непокретности. Прва одредба, De possessio possesa dourum annorum non respondenda, датнра из 1325.

H. Богојевић-Глушчевић, Статутарни прописи у Котору у XIV в. (стр. 42tM40)