Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Јакову за то не одговара на његов захтјев Како Јаков није могао приказати суду Статут по којем међу браћом посједи једног не прејудицирају другом и пошто су судије утврдиле да су наводи тужене посве тачни и по Статуту, суд одбија тужиочев захтјев и пресуђује да тужену не може узнемиравати поводом диобе поменутих непокретности. Одредба из 1325, године, донесена ради рјешавања конкретних својинских проблема Которана у свакодневном животу, остала је скоро пуних 50 година неизмијењена, Обазривост неопходна у рјешавању ондашњих питања у вези са својином, будући да је ова одредба значила прекид са дотадашњом праксом заснованом на обичајима, у другој половини XIV вијека постала је готово сувишна. Томе нарочито иде у прилог чињеница да је корншћењем нотарских исправа за промет некретнина правна сигурност у домену својинских односа достигла жељени ниво. Наметала се потреба за темељитим рјешењима питања оригинарног стицања својине на непокретностима протеком времена. Одредбом 375, De ijs qui possessiones per decern annos possideunt, vel possidebunt per duos annos, non valeant molestrari из 1367. године, законодавац je прописао ~ga ће сваки држалан непокретности у Граду и Градској околини који их је десет Година несметано држао, протеком тоГа времена, под условом да Га у року од двије Године од доношења одредбе нико не узнемири у држању тих непокретностш, постати њихов сопственик. Заинтересована лшца Га више не моГу узнемиравати нити имати какве захтјеве у вези са тим непокретностима. “ Исправе с краја XIV вијека показују да је ово статутарно правило стриктно примјењивано у пракси. 6.3.6. Которским Статутом су установљена ограничења права својине у општем интересу и у интересу сусједа, тзв. сусједска права. У опттттем интересу, а везано за изглед града, постојала су ограничења у погледу начина градње кућа и обавеза одржавања кућа у употребљивом стању. Примјера ради, кућа се подиже на свом терену тек по одобрењу Општине; зндове склоне паду Општина може порушити ако то не учини власник. У општем интересу, из безбједносних разлога, Статутом је прописано да власник не смије отварати прозоре и врата према мору или према ријеци. Кршење ове одредбе повлачило је казну од 100 перпера. У интересу сусједа прописана су ограничења у погледу градње куће, распореда врата и прозора, балкона, крова, употребе споредних зграда, ограничења у погледу круга лица којима може бити дата земља у закуп и низ других. Тако се, на примјер, прозори и балкони нијесу могли правити према вратима сусједне куће, балкон се није могао правити над кровом сусједне куће, са крова једне куће није могла тећи вода на кров друге. Из наведених прописа се уочава да је

436

Н. Богојевић-Глушчевић, Статутарни прописи у Котору у XIV в. (стр, 429-440)