Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

својом изреком да „нико не сме себе наметнути за судију о питању под којим условима неко други треба разумно да буде спреман да жртвује свој телесни интегритет да би поново постао здрав“ 40 4. Швајцарски Савезни суд пма иСтоветну праксу. Он је прихватио чак и разлоге немачког Савезног врховног суда. Сматра да сваки самовољни медицински захват у телеснн интегритет човека представља de facto телесну повреду. Стога, на пример, инјекције и инфузије подводи под члан 126, операције под члан 123, а ампутације важних органа под члан 122 швајцарског Кривичног законика.4l Своје становнште и овај суд образлаже недостатком посебног прописа кривичног права о самовољном лечењу. Деликт самовољног лечења болесника схвата као делнкт којпм се. у исти мах, вређа и право самоодрсђења и телесни интегритет пацијента. To значи да се праву самоодређења не признаје засебно ..подручје заштите“. Јер слобода располагања не може се одвојпти од правног добра као што је телесни интегритет а да оно не изгуби квалитет правног добра којим се може располагати 4 - ~Ако се телесни интегритет или друго правно добро којим се може диспонирати представи без слободе располагања, тада и нема више правног добра, него остаје само терет.“ 43

-11. Самовољно лечење као повреда права самоодрсђења 1, Поборници овог схватања сматрају да се операцијом без пуноважног пацијентовог пристанка не повређује телесни интегритет, јер је циљ операције да се стање тела зацелн, а не да се погорша. Једино погрешан лекарски захват може се вредновати као телесна повреда. Самовољним захватом који је медпцински индикован и обављен како ваља вређа се једино пацијентова аутономија нли слобода одлучивања, тј. право личности. 44 У прилог томе наводи се чињеница да је телесну повреду могуће одвојитп од идеје о личностп; она се даде замислити и у односу на животиње, док самовољно лечење претпоставља човека који је ~свога тела господар". Зато је самовољно лечење, у суштинп, непоштовање туђе воље, деликт против права самоодређења у односу на властито тело. Тај се деликт може починити и без ремећења телесног интегритета, као што је, на пример. самовољно лечење путе.м

40 К. Ulscnhcimcr, „Aufklarungspflicht und Einvcrstandnisci'klarung zur Bchandlung", Der Chirurg , 6p. 3/1996, стр. 74.

41 Jorg Rchbcrg, ~Arzl und Strafrccht“. y: Heinrich Honscll (уредник), Handbuch des Arztreshts, Zurich, 1994, стр. 304,

42 Wolfgang Wicgand, „Die Aufklarungspflicht und die Folgcn ihrer Vcrlctzung'", y: Handbuch des Arzlrechts, crp. 121-122.

43 Исшо, стр. 122, напомена 15.

44 Adolf Laufs, ~Dic dcliktischc Haflpflicht dcs Arztcs und dcs Krankcnhaastragcrs", y; Laufs/Uhlenbruck, Handbuch cles Arztrechts, Mtinchcn, 1992, стр. 649, маргинални број 5.

374

Јаков Радишић, Самовољно лечењс болесника (стр. 365-381)