Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

вичности. који се не могу одвојити од моралне заснованости 63 јер је захтев за правдом и морални захтев (Келзен), а правичност врлина (Аристотел). Отуда, питање легитимности казнене накнаде као приватне казне у савременом праву нужно се јавља и као (мета)правно питање и као питање моралне заснованости. Оно нас доводи на терен казнене правдс уопште, која може-да послужн као метафизички основ легитимности казнене накнаде у савременим условима. Негирање легитимности приватне казне заснива се углавном на одбацивању легитимности задовољења осећања освете иовређеног лица (жртве) као циља прпватне казне (својственог за тзв. примитивне заједнице), односно на одбацивању функције кажњавања проузроковача штете, односно одбацивању легитимности егземпларног карактера накнаде, уз прнзнавање легнтимности одштетном (репарационом) карактеру накнаде штете (репарација имовинске штете). Ипак, и у савременом добу могуће је поставити питање легитимности евентуалне ренесансе приватне казне, с позивањем на онтолошки закон равнотеже, јер казнена правда налаже да се казни извршилац противправне радње (приватног деликта) у име васпостављања онтолошке равнотеже. Оправдање казнене накнаде. У прилог оправданости саме казнене накнаде у савременом добу истиче се аргументација правне, етичке и економске природе. Потреба за поштовањем уговора као темеља правне цивилизације, односно потреба да се принцип pacta sunt servanda посебно ефикасно заштити 64 кад је нападнут долозним неизвршењем уговорних обавеза, као и потреба да се пружи посебно ефикасна заштита погођеним лицима од намерног илн из грубе непажње 6s вршења деликата (torts), 66 оправдава законско предвиђање, односно судско изрицање рнгорозних казнених накнада као приватних казни. На тај начин штите се сва она права која се стичу по основу уговора од понашања које се не може социјално и етички толерисати, јер је мотивисано злом намером или се предузима из грубе

63 C. Перовић, op. cit., стр. 8~9.

64 Метафизика Русоовог Друштвеног уговора садржи и сагласност сваког грађанина да буде кажњен у случају да прекрши (умни) закон опште воље; И. Приморац, op. cit., стр. 66.

65 E. Mollcr, N. M. Paco, S. J. Caroil, op. cit., стр. 12.

66 Присталнце теорије приватне казне (у првој половнни XX века) указују на трајнији карактер (функције) приватне казне. Тако и Б. Старк, један од истакнутнх представника теорије приватне казне, сматра да је сврха прнватне казне у основп истоветна сврси јавне казне - кажњавање делинквента. А за Ripcrt-a, накнада нема одштетни већ егземпларни карактер, тако да пресуда има за циљ кажњавање проузроковача штете, а не сатисфакцију жртви. L. Hugucney каже да идеја прнватне казне ~налази у материји моралне штете свој најсавршенији и најчешћи израз“. Видети и; О. Станковић, op. cit., стр. 56.

67 E. Mollcr, N. M. Pace, S. J. Carroll, up. cit., стр. 2.

394

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382^409)