Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

потребом да се не доведе у питање успешност пословања, односно да се не угрози опстанак (да се не изазове отварање стечајног поступка) послодавца - околност имовинских прилика (штетника); а да се у исто време накнада (неимовинске штете и казнена накнада) учини довољно ефикасном, уз обезбеђење функције сатисфакције, али и кажњавања, те индивидуалне и опште превенције. Теоријски посматрано, законско ограничавање укупног износа накнаде неимовинске штете и казнене накнаде иде у прилог ставу (теорије приватне казне) да су и накнада неимовинске штете и казнена накнада врсте приватне казне, пошто законом има смисла ограничавати само износ на име приватне казне, јер у погледу накнаде имовинске штете то, због начела интегралне накнаде, није предмет законског прописивања. Тако Законом о грађанским правима из 1991. године ограничен укупан износ накнаде (неимовинске штете и казнене накнаде) против послодавца: ако запошљава између 15 и 100 радннка, износ накнаде је 50.000 долара; од 101 до 200 запослених - тај износ је 100.000 долара; од 201 до 500 запослених - 200.000 долара; а против послодавца који запошљава више од 501 запосленог, износ накнаде је 300.000 долара. 12Ј Изузетно, за случај дискриминације по основу расне припадности или националног порекла, америчко радно законодавство не поставља лимите у досуђивању накнаде, што се, по природи ствари, односи на део накнаде који има функцију казнене накнаде, чиме се у законодавној политици нарочити значај поклања спречавању расне дискриминације и дискриминације по националној основи, a то је добрим делом последица особености историјског настанка америчког друштва. Легитимност казнене накнаде се заснива и на уверењу да је акт дискриминације уперен не само против погођеног лица - жртве дискриминације, већ и против друштвене скупине којој погсфено лице припада (нпр., по основу расне, националне, верске припадности), и да казнена функција накнаде треба да послужи такође као пример за одвраћање, јер је то начин да се сачува толеранција као (правно)цивилизацијска вредност.

КАЗНЕНА НАКНАДА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРАВУ ИНДУСТРИЈСКЕ СВОШНЕ У нашем праву својеврсна казнена накнада је први пут предвиђена законским актима у области права индустријске својине: Законом о патентима (чл. 79), Законом о жиговима (чл. 49), као и Законом о моделпма п узорцпма (чл. 44). 124 У одељку посвећеном грађанскоправној заштити повређених права, предвиђена је (каз-

123 М. A. Player, op. cit., стр. 218 и 288; L. G. Joel 111, op. cit., стр. 136.

124 Сва трп закона су објављена у Службеиом лисшу СРЈ , бр. 15/1995.

404

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382^109)