Arhiv UNS — Crkveni listovi, Dec 01, 1991, page 19

Вероватно под, утицајем Саве Немањића, првог српског архиепископа, српска црква је, под претњом губитка чина, забранила свештеницима да читају молитву стоци донетој на жртву, да примају животиње у храм и да учествују у народним гозбама, код цркве организованим у спомен светих или за покој умрлих. Ко хоће прославу, мора да је организује у сопственој кући, а свештеник he трпезу благосиљати само ако је на њој већ све припремљено за јело (испечено). Тиме је установљен домаћи празник и посебан ритуал уз њега, а тиме су се и Срби издвојили од осталих православних народа Грка, Руса, Бугара и Румуна који су, са опадањем хришћанске ревности, све мање и ређе прослављали поједине светитеље. Мање и ређе док се нису изгубили. Догађало се Србима да се у каквом тешком тренутку обрате одређеном свецу за помоћ, заветујући се да ће ra доживотно славити. Али, то није Крсно име већ преслава и у породици се може славити упоредо са породичним свецем - Славом. Крсно име је непроменљиво. Преноси се са колена на колено, а од домаћина га преузимају само синови, наследници презимена породичног и кућног заштитника. Колико год да је синова сви he преузети исту, очеву славу. Могу је, супротно народном веровању, сви у својим домовима посебно славити. Осим породичних постоје и школске, општинске, еснафске и црквене славе. Свака црква је посвећена неком Божјем угоднику или празнику, па тај дан и слави свечаним богослужењем и окупљањем народа код цркве сабором. Осим тога, тај дан је и слава места у којем је црква. То се зове заветина и сви житељи тога дана обично примају госте из других места. Да је Свети Сава слава свих школа у Србији, утврђено је законом од 26 јануара 1841, године. Свештеник је у свакој школи светио водицу и резао славски колач, а затим су организоване прикладне приредбе. И свако удружење занатлија имало је своју Славу. Трговачка је, на пример, била Свете Тројице, механџијама Тодорова Субота, ћурчијама Свети Илија... Гашањем многих заната угасио се и овај обичај.

ПОСКУРЊАК

Сваки славски колач (хлеб) осим разних украса, мора да има и четири поскурњака. То су слово печати који се утискују у тесто. На поскурњаку су урезани иницијали; ИС.ХС.НИ.КА, а то је скраћеница од Искус Христос побеђује.

ИКОНУ

Ко xohe да слави Крсно име, требало би да набави и слику свеца, заштитника своје и куће својих предака. Та слика постаће икона када се однесе у цркву, на освећење. Не треба је мешати са појмом уметничке иконе, рађене на дрвету у давно прохујалим вековима. Таква се икона данас веома тешко налази и изузетно скупо продаје. Није лако, а ни јефтино купити уметничку слику свеца, рађену руком, односно кичицом неког познатог сликара. Избор је тако сведен на репродукцију или фотографију. У овом броју нашег листа можете наћи и пажљиво исећи слику вашег светитеља. Налепите је на дрво, иверицу или картон, тако што ћете на средину ставити лепак, а фотографију пажљиво спустити на подлогу и крпом, према ивицама, лепити,

истискујући ваздух. Тај посао вам може књиговезац најпрофесионалније урадити, али he се и ваш труд, верујемо, исплатити. Слику затим можете урамити, застаклити или, ако је на дрвету, прелакирати и једноставно закачити на зид.

ОСНОВНАЗНАМЕЊА

Без свеће, славског колача и жита нема Славе. ПШЕНИЦА је симбол васкрсења. Као што у земљу посејана пшеница не истру не већ поново проклија, тако ће и тела умрлих поново васкрснути на општем суду Божијем. Насупрот веровању да постоје и живи свеци, па се за њихов дан не кува жито, црквено учење каже да су пред Богом сви живи те се за сваку Славу припрема и служи жито, односно кољиво. Јер, оно се справља у славу Бога, част свеСвећа је симбол хришћанства. Њена светлост, кажу теолози, је светлост хриш ћанства које су примили наши преци. Обичај је да стоји у чираку и да је пали домаћин кад свештеник уђе у кућу, или ка да се врати из цркве са сечења колача титеља, за освећење живих и покој душе умрлих. КОЛАЧ се меси од пшеничног брашна са квасцем и замесује се освећеном или богојављенском водицом. Округао је и украшен поскурником, утиснутим у посебно замешено тесто, класјем жита, голубовима, буренцетом, гроздом, књи-

гом... Колач је израз љубави и поштовања према светитељу. То је поклон домаћина и домаћице свом заштитнику. ВИНО је један од основних симбола у хришћанству. Оно је израз Исусове крви у светој тајни причешћа. Вином се преливају изрезани славски колач и жито и том приликом се обично говбри: „Колач ломили, Бога молили, колач преливали вином дом се преливао миром, животом, здрављем и сваким добром, Боже дај".

СЛАВА - ПРВИ ПУТ

Ко пожели да први пут слави Славу и при том да се придржава обичаја, треба да купи икону свог Свеца, да је однесе у цркву на освећење и унесе у стан. Испред иконе стоји кандило у којем су уље и фи тиљ и које се пали о празницима. Осим основних славских знамења колача, свећа и жита, уколико свештеник долази у кућу да на дан Крсног имена свети водицу, на столу треба да су: тањир са водом и букетић сувог босиљка, као и чаша црног вина. Уместо чекања свештеника у кући, славски колач се може однети у цркву на сечење и преливање вином. То се ради ујутру, на сам дан Славе.

ЖРТВЕ ПАЉЕНИЦЕ

Кандило, кадионица и чирак, такође неопходни за прославу Крсног имена су, у ствари, симболичне жртве паљенице У кандило се сипа уље, ставља фитиљ и оно гори, обично, испред иконе. У чирак се ставља свећа, која се пали приликом сечења славског колача, а у кадионици се пали тамјан. Њиме се окаде све просторије у кући и трпеза.

ПОСНЕ СЛАВЕ

Све славе које падају у време великог поста или у петак припремају се као посне. Тако су све славе у децембру, као и оне до 7, јануара посне. Јер, то је време великог Божићног поста.

(Г. •• К> *W wmr СВЕТИ CABA

ВЕРА

ВЕРД