Arhiv UNS — Crkveni listovi

Вероватно под, утицајем Саве Немањића, првог српског архиепископа, српска црква је, под претњом губитка чина, забранила свештеницима да читају молитву стоци донетој на жртву, да примају животиње у храм и да учествују у народним гозбама, код цркве организованим у спомен светих или за покој умрлих. Ко хоће прославу, мора да је организује у сопственој кући, а свештеник he трпезу благосиљати само ако је на њој већ све припремљено за јело (испечено). Тиме је установљен домаћи празник и посебан ритуал уз њега, а тиме су се и Срби издвојили од осталих православних народа Грка, Руса, Бугара и Румуна који су, са опадањем хришћанске ревности, све мање и ређе прослављали поједине светитеље. Мање и ређе док се нису изгубили. Догађало се Србима да се у каквом тешком тренутку обрате одређеном свецу за помоћ, заветујући се да ће ra доживотно славити. Али, то није Крсно име већ преслава и у породици се може славити упоредо са породичним свецем - Славом. Крсно име је непроменљиво. Преноси се са колена на колено, а од домаћина га преузимају само синови, наследници презимена породичног и кућног заштитника. Колико год да је синова сви he преузети исту, очеву славу. Могу је, супротно народном веровању, сви у својим домовима посебно славити. Осим породичних постоје и школске, општинске, еснафске и црквене славе. Свака црква је посвећена неком Божјем угоднику или празнику, па тај дан и слави свечаним богослужењем и окупљањем народа код цркве сабором. Осим тога, тај дан је и слава места у којем је црква. То се зове заветина и сви житељи тога дана обично примају госте из других места. Да је Свети Сава слава свих школа у Србији, утврђено је законом од 26 јануара 1841, године. Свештеник је у свакој школи светио водицу и резао славски колач, а затим су организоване прикладне приредбе. И свако удружење занатлија имало је своју Славу. Трговачка је, на пример, била Свете Тројице, механџијама Тодорова Субота, ћурчијама Свети Илија... Гашањем многих заната угасио се и овај обичај.

ПОСКУРЊАК

Сваки славски колач (хлеб) осим разних украса, мора да има и четири поскурњака. То су слово печати који се утискују у тесто. На поскурњаку су урезани иницијали; ИС.ХС.НИ.КА, а то је скраћеница од Искус Христос побеђује.

ИКОНУ

Ко xohe да слави Крсно име, требало би да набави и слику свеца, заштитника своје и куће својих предака. Та слика постаће икона када се однесе у цркву, на освећење. Не треба је мешати са појмом уметничке иконе, рађене на дрвету у давно прохујалим вековима. Таква се икона данас веома тешко налази и изузетно скупо продаје. Није лако, а ни јефтино купити уметничку слику свеца, рађену руком, односно кичицом неког познатог сликара. Избор је тако сведен на репродукцију или фотографију. У овом броју нашег листа можете наћи и пажљиво исећи слику вашег светитеља. Налепите је на дрво, иверицу или картон, тако што ћете на средину ставити лепак, а фотографију пажљиво спустити на подлогу и крпом, према ивицама, лепити,

истискујући ваздух. Тај посао вам може књиговезац најпрофесионалније урадити, али he се и ваш труд, верујемо, исплатити. Слику затим можете урамити, застаклити или, ако је на дрвету, прелакирати и једноставно закачити на зид.

ОСНОВНАЗНАМЕЊА

Без свеће, славског колача и жита нема Славе. ПШЕНИЦА је симбол васкрсења. Као што у земљу посејана пшеница не истру не већ поново проклија, тако ће и тела умрлих поново васкрснути на општем суду Божијем. Насупрот веровању да постоје и живи свеци, па се за њихов дан не кува жито, црквено учење каже да су пред Богом сви живи те се за сваку Славу припрема и служи жито, односно кољиво. Јер, оно се справља у славу Бога, част свеСвећа је симбол хришћанства. Њена светлост, кажу теолози, је светлост хриш ћанства које су примили наши преци. Обичај је да стоји у чираку и да је пали домаћин кад свештеник уђе у кућу, или ка да се врати из цркве са сечења колача титеља, за освећење живих и покој душе умрлих. КОЛАЧ се меси од пшеничног брашна са квасцем и замесује се освећеном или богојављенском водицом. Округао је и украшен поскурником, утиснутим у посебно замешено тесто, класјем жита, голубовима, буренцетом, гроздом, књи-

гом... Колач је израз љубави и поштовања према светитељу. То је поклон домаћина и домаћице свом заштитнику. ВИНО је један од основних симбола у хришћанству. Оно је израз Исусове крви у светој тајни причешћа. Вином се преливају изрезани славски колач и жито и том приликом се обично говбри: „Колач ломили, Бога молили, колач преливали вином дом се преливао миром, животом, здрављем и сваким добром, Боже дај".

СЛАВА - ПРВИ ПУТ

Ко пожели да први пут слави Славу и при том да се придржава обичаја, треба да купи икону свог Свеца, да је однесе у цркву на освећење и унесе у стан. Испред иконе стоји кандило у којем су уље и фи тиљ и које се пали о празницима. Осим основних славских знамења колача, свећа и жита, уколико свештеник долази у кућу да на дан Крсног имена свети водицу, на столу треба да су: тањир са водом и букетић сувог босиљка, као и чаша црног вина. Уместо чекања свештеника у кући, славски колач се може однети у цркву на сечење и преливање вином. То се ради ујутру, на сам дан Славе.

ЖРТВЕ ПАЉЕНИЦЕ

Кандило, кадионица и чирак, такође неопходни за прославу Крсног имена су, у ствари, симболичне жртве паљенице У кандило се сипа уље, ставља фитиљ и оно гори, обично, испред иконе. У чирак се ставља свећа, која се пали приликом сечења славског колача, а у кадионици се пали тамјан. Њиме се окаде све просторије у кући и трпеза.

ПОСНЕ СЛАВЕ

Све славе које падају у време великог поста или у петак припремају се као посне. Тако су све славе у децембру, као и оне до 7, јануара посне. Јер, то је време великог Божићног поста.

(Г. •• К> *W wmr СВЕТИ CABA

ВЕРА

ВЕРД