Arhiv UNS — Humoristička štampa

naličja

kriva drina Austrougarske više nema u Bosni, ni Osmanlija u Srbiji, ali je kriva Drina ostala kriva. Ostala je kriva po svome toku i po pecačkim propisima. Znači, više simbolično kao uspomena na burnu prošlost. Da vidimo šta o tome misle ribe . . . Na đesnoj obali, pretpostavimo, poređale se Srbende, a na levoj Bošnje. Hitnuli udičice, nista ne misle, nego čekaju da riba povuče. Ali tibe misle. Ribe imaju kalendar, ribe znaju koliko su santimetara dugačke, ribe poznaju tajnu krivudave linije koja uzduž preseca Drinu. Zapadno od te zamišljene linije važe jedni propisi, a istočno drugi. Ako se desno smeju loviti mladice od 30 santimetara, levo je lovostaj, a mladice ođlaze na zapad đa se bekelje Bošnjama. Nekiput je obrnuta situacija, pa se Bosanac i riba igraju trčka đo sredine reke. Riba prepliva pecačku zakonodavnu liniju i zapeva; »Oj, Srbijo, mila mati!« A pecači i ribolovci često kukaju zbog razlike u taksama i uslova za vađenje pecačkih dozvola. Kukaju na ariju: »Drino, lepa Drino, što si tako kriva?«

dole balkoni Prolaznid su osnovali pokret protiv balkona i još nekih građevinskih sitnica. Arhitekti su izmišljali raznorazne ukrase, cifrali fasade, udešavali boje. I to u današnje vreme! A šta je meni potrebno u današnje vreme meni, koji nemam stana? Potreban mi je krov nad glavom. I šta treba da rade arhitekti i projektanti? Da projektuju i arhitektuju krov nad glavom. Krov! Sve ostalo je nepotrebno, Cak i zidovi, ćak i temelji. Kađ bi svaki naš novopečeni varošanin imao svoj zaseban krov nad glavom, stanbeni problem ne bi uopšte postojao. I sada, umesto đa se usretsrede na krovogradnju, građevinska preduzeća gube vrerae i materijal na spoljni izgled, udešavaju stepenice, plakare, instalacije i balkone. Cemu služe balkoni i terase? Može li se stanovati na balkonu? Ne može. Prokišnjava, duva, može da se navuče grip i išijas. Dole balkoni! Hočemo kutije za useljavanje, hoćemo zasebne stanbene fahove za porodice i samce! Sta se nas tiče buđućnost! Pogledajte samo šta je uradila maia kneževina Srbija: umesto da podigne neku šupu za svoj malecki parlament, oni su sagradili onako kitnjastu palatu za Narodnu skupštinu FNRJ. Sta onđa treba da radi FNRJ? Dole balkoni!

atomski lek Strašna epidemija dudovca gubara, i druge parazitske bratije zahvatila je i neke drvorede. Problem se pojavio u svoj svojoj složenosti jcr je borba protiv ove biljne kuge izgledala praktićno neizvodljiva. Voćnjaci imaju tvoje vlasnike, a drvoredi su narodni. Drvoredi bi, znači, bili osuđeni na propast.

I kad se svima učinilo da je katastrofa na pomolu, pojavili su se novatori koji su pronašli jedinstveni, spasonosni, prvi put u svetu pronađeni lek: poseči drvorede. Da bi se doskočilo parazitima, treba poseči 1 one drvorede koji nisu zahvaćeni štetočinarfta. Neka one grizu banđere - ako im se sviđal

nek se vidi, nek se zna Kao što je poznato, noč je za odmor. Komunalne službe nemaju šta da kriju od svojih građana. Najprometnije ulice 0pravljaju se usred bela dana, tramvajske šine tre-

b». menjati na dnevnoj svetlosti - kako bi svi viclcli cla opštinske službe danju ne spavaju. Sem toga, naše ulice su prilično monotone, pa ovi radovi dođu kao ncka atrakcija. Terenski službenici i užurbani prolaznici nađu duševne razonode gledajući gustiozno razmazivanje asfaltnog pekmeza i romantično savijanje šina na ručni pogon. Kad se ulica raskopa do temelja, onda to oranje treba konzervirati i organizovati stalnu izložbu ilovače. Koristi su mnogostruke: j) građani vide da se radi na ulepšavanju grada, 2) oni koji nikada nisu bili u selu ili su za najkraće vreme zaboravili njegove lepote uživaće u seoskom pejzažu, naročito za vreme kišnih dana, 3) pri savlađivanju džombi i drugih prepona razviće se fiskulturni život, 4) građani će, u nedostatku saobraćaja, spavati anđeoskim snom, 5) kada se sve jednog dana (bože zdrvlje!) pregura, toliko će ceniti svoju ulicu da će gaziti na vrhovima prstiju - kako ne došlo do nove opravke.

Kukrl n 1 ks i [„Krokodil"]

kabinet od plemenitog drveta