Arhiv UNS — Humoristička štampa

biblioteka i šmrkovi Ukući obešenog ne govori se o konopcu. Ni u Narodnoj biblioteci u Beogradu ne bi trebalo govoriti o mogućnosti požara jer je njena majka do temelja izgorela 1941 godine. U tom požaru izgorela je skoro cela proilost jednog naroda, pisana prošlost. I kome da tužiš kraljevsku velikosrpsku Jugoslaviju što je tako upropastila veliku srpsku prošlost? Sestoaprilska Narodna biblioteka nalazila se u čatrlji na Kosančićevom vencu i ličila je na potpaiu. Danas p a k ima nekoliko ručnih šmrkova u bivšoj kafani »Srpska kruna«, gde je smeštena s mukom napabirčena Narodna biblioteka. Ne znamo da li sada tamo ima noćnih čuvara, ali tu je Kalemegdan, u noći se vraćaju Ijubavni parovi, pa će valjda neko primetiti ako se, đaleko bilo ... da ne kažemo šta . . . Ako već nema kredita za novu biblioteku, sa betonskim pločama i sefovima, ako ne znamo da li ćemo jeđnoga dana đobiti zgradu za kulturnu ustanovu broj 1, imamo ručne šmrkove.

proba uništavanja Luksuzni turistički autobusi već mesecima sr probaju u Beogradu. Ako u kolima ima trideset seđišta, cilj je probe da se ustanovi koliko mogu izđržati ako se u njih nagura devedeset putnika. Dalje treba utvrđiti za koliko dana mogu da se razdrmaju sedišta i izguli tapacirung. Putnici na dužim relacijama savesno vrše rašrafljivanje, zamašćivanje sedišta, urezivanje imena, itd. Krajnji cilj je đa se isproba za koje vreme novi autobusi mogu da stignu na Novo autobuiko groblje. Pošto se taj čas bliži, zahvaljujući pregalačkoj delatnosti putnika, trebalo bi već sada pripremiti nekrologe i projekt spomenika blaženopočivšim vozilima. Ujeđno se upozoravaju pešaci da pešačenje znatno smanjuje život. O tome svedoči i tragičan ilučaj jednog majora koji je pešačio ispred bioikopa »Zvezde« i poginuo od prepumpane gume trolejbusa. Onima koji su bili u kolima ništa se nije desilo. Zato, ako želite da produžite život, svi u trolejbuse i autobusel Za onu eksploziju niko nije kriv.

studenti arbitraže Poređ inženjera, na tržištu su jako cenjeni đoktori. Pravnike za sađa niko ne kupuje, jer ukoliko manje znaš zakonsklh propisa, manje i patiš, a veći ti je višak fonda plata. Možda neko preduzeće i ne zna da se strućnjaci mogu kupiti. Istina, neka preduzeća to poitižu na prilično patrijarhalan način pomoću takozvanog preventivnog stipendiranja. Pošalju ituđenta, svoga zemljaka, na studije i plaćaju mu itan, hranu i džeparac. Postoji, međutim, mnogo savršenije, takozvano naknađno, ili regresivno stipenđiranje. Jednostavno se kupi preventivno istipendirani student, koji je razmotrio situaciju i podneo račun: »Ja koštam 1,225.000 dinara. Izvolite platiti tu sumu toj i toj firmi, kojoj dugujem samo zahvalnost, i ja sam vaš«. I tap-tap-tap, druga firma izvirmaniše pare prvoj firmi i kupi živog živcijatog univerzitetski obrazovanog čoveka. Preventivci, istina, ostanu bez stručnjaka, ali obogate arhivu njegovim slatkim pismima, dobijaju pare i proslave se kao heroji šteđnje. Naknadno stipendiranje vrši se pod pokroviteljstvom arbitraže, koja određuje cenovnike i deli srebrne plakete preduzećima koja su odnegovala nove visokoiskvalifikovane kadrove. Zanimljiva je činjenica da ovi arbitražni stipendisti rađije biraju veća mesta i veće plate nego manja mesta i manje plate, uopšte nisu opterećeni lokalpatriotizmom i šovinističkim predrasuđama. A to treba pozdraviti.

aj lepo je u šatoru našem

24

• vETrEnJAča