Arhiv UNS — Humoristička štampa

neskromni snovi

ZORAN POPOVIC

Hema ničeg lošeg u tome što nosim mašnu, brijem se, čistim cipele i perem ruke, šro u pozorište idem u tamnom odelu i trudira se da dobijcm dobro mesto u parteru. Ko kaže da je to loše? Kaže . . . kaže, naprimer, moj prijatelj kome smetaju pertle, a brada ne smeta, i kaže da je mašna značka za snobove, i još puno štošta kaže. A mi svi civilizaciju na svoj način shvatamo, pa otkuđ da znaš ko jc u pravu? Moj prijatelj ne smatra da je necivihzovan ako devojci kaže i da ie pesnik, i da mu zafo mora ukazivati dužno po•■tovanje i divljenje i držati glavu posle pijanke, jer nije mala stvar biti devojka jcdnog istinskog pesnika. .Istini za volju, devojke ga više vole nego mene, iako sam ja drukčiji, mislim bolji prema njima. Kulturniji. Ne tražim da mi zavlače dva prsta u gušu kad se preločem. Pažljiv sam. Ukazujem im dužno poštovanje kao lepšem i slabijem polu. Mogu čak da budem i nežan dto da ne? I to je Ijudska osobina. Volim da im pričinjavam sitne radosti, ko ih ne voli? Da pričam o umetnosti, da oplemenjujem ta krhka stvorenja. Pričam im o sebi. Nisam neskroman, svi pričaju o sebi i jeđan drugog ne slušaju, svako ima svoje sitne i krupne brige i brigice, radosd velike i malecne, svakom o tome priča kad hoće da ga sluša i kod neće. Devojka sa krupnim i setnim očima hoda lagano sama. Zašto baš sama- Ovim ulicama hoda nas pola miliona, a ona sama! Pa j<= li to pravo? Nije pravo, dabome da nije, ua, nepravda! Srodne duše se lako razumeju, a i ne mora čovek uvek da izgleda kao ulični nasrtljivac. Poslastičarnica u blizini je prilično dobar put do srca i. . . klupe u parku. A klupa, nekad je cilj, nekad usputna stanica, a može i da prođe voz, ne uhvati ga, pa sedi i čekaj sledeći, šta ćeš, takav je život. A ja svoj voz uhvatih grčevito, i ne puštam, puste Krupne Oči sasvim me spetljaše, razmekšaše, raskravio sam se, raspilavio, ode tlo ispod nogu, srećan mu put. - Sta sam ja? Dabome, kad sam zvrndov, oprostite, mislim vezana vreća, trebalo je da se pretstavim ođmah. Sta; niste bili na mojoj izložbi? Kel domaž, kakva šteta, onda bi se upoznali mesec dana ranije, izgubljeno vreme, taj mesec. Krupne Oči pokazuju neki respekt, vidim: prosto kažu, nisi ti sitna riba, umetnik, ličnost, to je tek nešto. Krupne oči gledaju s obožavanjem, a ja rastem,

FILMSKI BAROMETAR merkantilno

ovako bi izgledala MERILIN MONRO kad bi jela gurmanluke, a da ne govorimo o mojoj TETKA-MELANIJI

32

® vETrEnJAča