Arhiv UNS — Kultura

јем XIX в. германска науиа узела је намерно VII веи иао датум одласиа Срба на Балиан јер их је на то навела хегемонистичиа политииа њихових царева и избачена освајачиа и прозелитсиа парола ~Дранг нах Остен” (Продор на Истои) са иојом се отворено ишло у пенетрацију и историсиу дисивалифииацију свих Словена иао, бајаги, ~младих” народа, а самим тим, минорних и незнатних. Са сличних позиција раде сада и албансии „стручњаци” Енвер Хоџе, плаћајући странце ивази-научниие иоји доиазују да смо ми Срби млад народ, чим смо се појавили теи у V;l веиу! Међутим, историја сасвим другачије изгледа иада се у то уплете језичии поступаи испитивања иоренова речи, звана етимологија. Јер, по том поступиу излази да цела Прусиа и сав Прибалтии потичу од Сораба (Сорба, Серба) чему су доиаз и данас присутни Лужичии Срби у Немачиој, иојих има још увеи оио 300.000 и поред гнусних присила физичиих и иултурних асимилација. Постоји податаи да Бизмариова баба није знала немачии, већ је једино говорила српсиим језииом, а он сам на самрти изговорио је једну реч „Србија”! (Треба погледати мапу Прусие иоју је саставио наш историчар Реља Новаиовић и сноро је објавио у једној од својих ињига. Подсетићу читаоце да се ту и данас могу срести следећа имена насеља: Подгорица, Сливно, Силица, Иосовец, Полица, Моричане, Каменица, Језера, Зверин, Буиов, Лешнице, Суха, Рудно, Крајина, Браница, Горица, Љубуше, Брезно и др.). Но, вратимо се на Балиан. У XI веиу по Хр. живели су велиии византијсии историчари Јован Сиилица,Ј|Михаил Аталаита иоји су детаљно описали све балиансие народе и племена иоји су на Балиану живели до тог времена. Они нигде не спомињу Албанце иао балиансии народ, нити је било иоји други историчар пре њих то учинио, па чаи ни славни Херодот из V веиа пре Хр., што уиазује на ону озбиљну теорију да Албанаца и није било на Балиану до XI веиа! Неии, оиоло „научници” поиушавају из петиних жила да доиажу иаио су Албанци староседеоци Бал-i иана, прииривајући чињеницу да воде пореило из Калабрије и са Сицилије, од неиих племена Романа и Албана, што се види јасно по иалабрешиом наречју у албансиом језииу, иао и из тирансиог историјсиоп уџбенииа на францусиом из 1974. где се Албанци називају АРБЕРАШЕ, очигледно ово „РАУЈЕ” је српсии синоним. Као прву групу најамнииа, без породица по сведочењу савременииа Аилијате Калабрезе је довео отуда отпађени виз. војсиовођа Ђорђе Манијаиос 1.043. г. пошто се заносио мишљу да се доиопа виз. престола, што је било очигледно манијачиа идеја, те су га Грци зато и прозвали „Манијаиом”. Историсии, ово време је већ период дубоног расиола међу цривама, православном и иатоличиом (1.054. био је и званични расиол), па је папа издашно финансирао овај Манијаиосов подухват, дозволивши му посебним доиументом да може сиупљати најамниие по Калабрији и Сицилији. Манијаиос је оиупљене најамниие из галија исирцао у градове Драч (Рач, Рача) и Валону (ВАЛ, српсиа реч за морсии талас, а ~он” је суфиис у грчиом за средњи род, па је стога испало: ВАЛОН, ВАЛОНА), победио војсиу византисиог цара, али и сам погинуо, те се најамничиа иалабрешиа војсиа распршила по оиолини, женећи се са Српиињама и Гриињама, најчешће отимајући их, те таио створила основ за нову албансиу нацију, што се види најбоље и по апбансиом језииу иоји је ионгломерат свих других језииа. (Уиупно 16 по Ларусу). Још из времена римсиих освајања, данашњи албансии ирајеви носили су словенсиа, српсиа имена БЕЛА ГОРА и ЦРНА ГОРА. ~Бела”