Arhiv UNS — Kultura
Тријезно нарцисоидна генерација
За дјецу и омладину
Пожутјеле странице /# Просвјете
Из јулског броја „Просвјете" из 1968. године преносимо страницу на којој су објављени радови Клуба младих литерата из Двора на Уни и рецензија Весне Парун збирке „Самотник и харфа", младца Миће Јелића Грновића
МАЛИ ПОРТРЕТИ Мићо Јелић Грковић
»У праисконоком тгљуштаЈву стихова сваке генерацијс има нешто стравично импозантно и наметљиво, па чак и онда кад је ријеч о генерацији тако разборито ироничној, бескЈрупулозној, самосвјесној и - нека ми о<просте - тријезно нарцисоидној као што је ова којој припада и пјесник Мићо Јелић Грновић, један од и>ених талентираних и ноншалантно насмијешених предстааника, којега сам случајно одабрала између великог броја љегових вршивака, да бих у неколико потеза освијетлила љегов поетски лрофил: нешто недовољно земаљско или нбухватљиво своје, на раскршћу између дрскости пубертета и неоромантике у грчу који је сам себи тиранин прије неголи другима олакшање. Тај трубадур без претјеране маште само је један бизарни тренутак ове нагло оцвале садашlвости, у есђермности тајних узбуђеЈва, што нас само ропски прате а не дотичу нас кроз незграпни оклоп нове метафоре до у дно нашег бића. Овај пјесник не тражи простор своје поезије изван оквира себе, али своме Ја не поставља грађанске нити физичке границе, те му је зато могуће да пјева на рубу свијета као да је предводник невидљивих чета анђела које наднру, док је у исто вријеме љегоно бивсТ!>оваље једна полузамрачсна коморна позорница на којој је освијетљсн само витки црнобијели домино, одавно скамељен, и једна свјетлуцава кристална коцка што зрачи неисцрпности вјсчне ведрине.« (Из предговора Весне Парун збирци »Самотник и харфл«, припремљеној за штампу) Мићо Јелић Грновић рођен јс 1942. у Јасеновчанима на Банији. Учитељску школу и Филозосђски факултст похађао је у Загребу. Прве пјесме објавио је у београдској »Младости«. ОрганизатО|р је I и II митинга младих пјесника Југославије у Загребу 1967. и 1968. године. Уредник је антологије пјесама »I мјитинг поезије«. Припремл>ена збирка поезије »Самотник и харфа« с предговором Весне Парун излази ускоро из штамЈпе.
Прнредно Iи стихове одабрао:
М. КОРДИЋ
»ИЗВОРУ ОДАВНО УСАХЛОМ«
Из циклуса
Уносимо се чисти у нечије огрлице и савршени зов природе Спотичући се
стигосмо откуд пођосмо онемоћалш дд здчнемо >иштл ндново При гушоно нападнути Амором јецдмо и одричемо се под изликом указа скорог б.тснгтавила да макне’ засун на вратима непоштедне жудње помичући јој границс вллститом обманом
Окупах се у ријечима и 'изађох прљаш зеленији но икад јер недостатне су ријечи да кажу што душа мисли узб} г ђена раскошно нехатом удеса Да сакуттим сне што сам ;расуо била би то опет гомила притиснута мојим именом
Мићо ЈЕЛИЋ ГРНОВИЋ
Представљамо Клуб младих литерата из Двора на Уни
Прије годину дана неколико стиховима понесених дјевојака и младића из малог банијског градића Двора основало је Клуб младих писаца и одредило ирограм рада и дјеловања. Сада је у Клубу окупљено око тридесетак младих. Иза н>их је остала година лаганог изласка из анонимности, постепене афирмације властитих радова и покушаја у којима су различити по начину писања и успјеху, али их веже заједнички ентузијазам. Клуб је имао четири јавна наступа, а два представника Клуба учествовала су на сусрету књижевне омладине Босне и Херцеговине и Хрватске на Козари. Покренуто је и издавање једномсјесечног листа. До сада је изашло пет бројева. Листу су дали симпатичан назив »Сан«. Чланови Клуба су студенти, ученици Гимназије Бос. Нови, ученици Основне школе »1. мај« из Двора, а има и неколико радиика. Одабрали смо неколико пјесама младих пјесника из Двора.
Милош КОРДИЋ
ПОСЈЕЧЕНО ДРВО
Посјечено дрво не треба више сунца ни росе на лишћу. Мртвацима не требају кишобрани. Некад си била дрво а данас си жена што тражи некога залуталог. Ускоро ће киша поквасити твоје мокро тијело. Мртвацима више не требају
кишобрани.
Момо БОРОЈЕВИЋ
ГЛАС ТИ БЈЕШЕ К'О ОДЈЕК БУБЊА
Глас ти бјеше к’о одјек бубња кад задњи пут крај тебе сам бдјела. У сну си тада под теретом снова дуго, дуго тад причао ми, сјећао ме прошлости, дјотмм.ства та.мо у брдима гдје смо дуго, дуго играли се.
Леотина МРШИЋ
ТЕН ПРОЉЕЋА
Блистава од капи росе тргнула се шума из сна. Имала је много, много косе коју сунце чешљат зна. I Сунчане дуге, зраке прве објасјаху шуме, њиве и ливаде. И сад људи и животиње врве и свуда, свуда вриједно раде.
Матија ЦВЕТОЈЕВИЋ
АКО ИКАДА
Ако икада Дани вратите се неки пут Уназад За сваки враћени дан Дајем два дана Унапријед Нек брже старим Ал’ зато да имам што више Поново доживљених Успомена дјетињства
Нино БОРЧИЋ
МОРУ
У олујној ноћи нек’ блијешти муња нек’ бије и тутњи гром нск’ киша лије и вјетар дува да угуше моју бол О хриди нек’ се ломе вали нек’ дрхти жал и мол мој живот не значи ништа а весеље сад је бол
Вера ВИДАНОВСКА
ЛОВ
док класавах у твом оку срне су у скоку поглед: гром и блага рука и мач ти виси зјени о боку и два лука звијезда дуга трепавица сагорјело л>ето ријека суза док класавах у твом оку дуга ме претвори у бога
Стево ТИНТОР
24
нопл ПРОСВЈЕТА