Arhiv UNS — Kultura
Гости првог броја: Ученици ОШ „Никола Демоња" из Глине
(Радове одабрала Анкица Цоклин)
Ован Рошко
Весело истрчавам из куће. Радосна вијест, коју ми је објавио брат, одвела ме у стају. Ојањила се најстарија овца у стаду и свијет је угледало прво овогодишње јање. На самом улазу у стају угледао сам љутита оца како износи мршаво јање које једва да показује знакове живота. Носио га је дуж шљивара према шуми. Брат је окренуо главу прихвативши се другог посла, мама слијегала раменима. Прошло је сат времена откада покушавам заборавити јање, међутим, никако не желим оставити слабашну животињу, као плијен псима луталицама. Крадом сам отрчао у шуму и након десетак минута трагања пронашао јање шћућурено у грању. Имало је жуту пјегу на сњежнобијелим леђима и жућкасто ухо. Пренио сам га у стару љетну кухињу и стоплио уз пећ. Спремио сам му и дуду. Сваким даном све се више опорављало, да би након четири дана стало на ноге. Током ноћи држао бих га у мрачном амбару и срећом није мекетало. Након десет дана опоравка, изнио сам га напоље и поносно показао родитељима. У почетку га је стадо теже прихватило. Гледао сам га док је трчало преко пашњака. Жута пјега на леђима пресијавала се на сунцу, а да није имао среће већ би давно био мртав. Касније је добио и симпатично име „Рошко". Рошко је данас стар три године и пуно је пута требао бити продан но увијек сам га спашавао. Важно се кочопери на челу стада, а мени причиња велико задовољство. Како и не би?
Милан НОВАКОВИЋ, 7ц
ОШ „Никола Демоња" Глина
Срџба
Моја сестра је љута на мене. Поцрвењела је као најљућа паприка. Своје мале прсте пружа у правцу гдје сам ја. Њене бистре плаве очи сада су намрштене. Зуби јој врве од узбуђења и мрзовољно ме проматра. Око прћастог носа усјечене су јој боре. Сестрино негодовање подсјећа ме на дерање дивље мачке. Још увијек, смо љуте једна на другу. Не посустаје, позива ме на бој и започиње поновно напад на плијен.
Јелена РАТКОВИЋ, 4д
ОСНОВНА ШКОЛА „НИКОЛА ДЕМОЊА" ГЛИНА
Божић из дједовог дјетињства
Вани пири јак нјетар који разноси понеку пахуљу снијега. Сједила сам у топлој дневној соби. Дједе, причај ми како сте ви као дјеца доживјели Божић, и како се славио? Смијући се дјед би отпочео причу: Е моје дијете, то је за нас дјецу било једино весеље и игра коју смо ишчекивали и вољели. Ми ти навечер сједимо у кућии чекамо оца који у кртолу уноси сијено или сламу, коју ставља под стол. Малу хрпицу сламе ставља под столњак. Онда долази оно најсмешније, отац сједне на сламу глумећи квочку а ми око њега скачемо као и пилићи. Е, да, тако је то било. Прије вечере отац чита „оченаш". Свијећа остаје горјети сву ноћ, а стоји на средини стола у решету са житом. У зору прозор нисмо смјели отворити док кроз њега не искочи пас Жућо. Прије зоре тјерају се говеда на извор, око којега је знало бити просутих житарица. Отац стоји с једне а ја с друге стране држећи у рукама сваки по један крух, које спојимо кад стока дође у шталу. Кад би нетко „страњи" ушао у кућу, отац би га посуо житом и говорио: „Добро јутро, честит Божић". Ујутро око зоре долазе нам Хрвати из сусједног села у „чаројице". Богами ишли смо и ми њима, била је тамо једна дјевојка насмијао се дјед гледајући баку. По-
сли]е забаве одлазимо на уранак у цркву. Знали смо се по цијели дан гурати на слами тражећи љешњаке и орасе. Седам дана послије је „Млади Божић". Онда коњима на гувну вршемо жито. На сред гувна забије се колац, свежу коњи који иду уокруг и врше. На колац се стави и ковртањ, крух. На крају тај крух сви ломимо. Знао сам одломити скроз мало па ми је мати давала свој дио. А знали смо се, богами, брат и ја грдно посвађати. Дјед Је свој комад знао оставити на колац за птицу богомољици и казао би: Ово птици богомољици која бога моли да нам жито роди". И то је, дико све. Видиш, могли бисмо и ове године нешто од тог направити, ако те занима? „Како не, дједе, било би то лијепо. Завршавам разговор у нади да ћу овог Божића осјетити дио те лијепе и забавне атмосфере коју је осјетио и мој дјед.
Драгана МИЉЕВИЋ, 7ц
ОШ „НИКОЛА ДЕМОЊА" ГЛИНА,
Све звезде
Пјесме Миле Алечковић:
Све звезде да су хлебови Не би нас, гладне, нахранили. Све звезде да су другови не би нас, сужње, одбранили. Све звезде да су громови Не би нам зликовце побили. Све звезде да су понори не би нам љубав попили.
Тајна
Оно што ти кажем немој ником рећи, ја ћу само теби... А ти само Пеђи, Пеђа ће Јованки, а Јованка Пери, Пера ће Горану, а Горан ће Брану А Бране ће Неди тихо, полагано на уво у клупи рећи ову тајну... Немој никоме рећи, немој ником рећи.. И тако ће тајна од уста до уста да прође кроз једну и кроз другу страну и цео ће разред нашу тајну знати и цео ће разред шапутати тајну.
Без сведока
Чуле су тамнице у дане Јулске како прскају ланци с руку, јауке, крике, ха јке друмске, и вику деце коју вуку, коју стрељају пре раздања у ноћи муклој, без сведока, кад би требало да се сања с чуперком златним изнад ока.
Да живот буде љубав
Живот, да живот буде љубав само, да људи буду здрави као шуме, као папрат бујна да се раскрупњамо, да човек љубав као хлеб разуме и да нас буде у семењу буни све више таквих са човечном речи и срца спремног кап по капи да круни на рану друга, да рана залечи. Да кад хлеб кажеш, не видиш очи исколачене до бесвести, кад живот кажеш, да видиш жене све здраве жене, благовести, бремене жене, без бојазни да у утроби носе гују, да ће им остати дланови празни кад неко опет стресе олују, кад кажеш мајке, мараме вране да не лепршају прсд твојим видом, кад кажеш човек, да те гане крив без кривице за тврдим зидом, кад човек кажсш, о кад кажетн.
да тече Једна широка река, љубави топле, најбоље страже и најљудскије за човека.
Одраслима
Хајде, људи, спавајте, дуго, дуго, сањајте. Политику под јастуке ставите, а силне записнике слободно запалите. Бар на час дјецу пустите да овим свијетом владају. Неће они као ви лагати, псовати, и по свијету мржњу сијати. Ми ћемо једноставније проблеме ријешити смијехом ћемо сваког одушевити, срећу ћемо свијетом разносити.
Дијана МАНОЈЛОВИЋ, 76
ОШ „Никола Демоња " Глина
Тихо, тихо кроз ноћ
Тихо, тихо кроз ноћ путују мјесец и звијезде плетући лепршави сан дЈетета. Тихо, тихо кроз ноћ пјевају брезе успаванке и њишу вјетар на својим бијелим, њежним рукама. Тихо, тихо кроз ноћ путује незнани путник прашњавом цестом маштајући о срећи. Тихо, тихо кроз ноћ сањам његове црне очи све док ме не пробуди јутро.
Николина ЛАМЗА, 86
ОШ „Н. Демоња" Глина
Позив младим сарадницима!
Ево, нека вам ово буде изазов. Шаљите своје радове уредништву „Нове просвјете", а ми ћемо објавити најуспјелије. Прилика је то за литерарне секције, школе, појединце, али и за разредне старјешине и наставнике српског језика да се радови њихових ученика појаве у вашем мјесечнику. Уосталом и Мира Алечковић |е некада била ученик и почела на страницама културних листова са својим дивним стиховима. Нека вам она, Весна Парун, Десанка Максимовић и још многи наши пјесници и пјесникиње буде узор. Само храбро. Ваше радове шаљите на адресу: Удружење Срба из Хрватске, 11000 Београд (За „Нову ПРОСВЈЕТУ"), Цвијићева 43 Београд или Скупштина општине Двор на Уни за „Нову ПРОСВЈЕТУ".Најактивнију школу, тј. литерарну секцију очекује изненађење, награда и посјета дијела уредништва „Нове ПРОСВЈЕТЕ". Навалите! Објавићемо! Ваш уредник
Перо МАЧАК
Банија стрепи
Јутра више нису као досад. Свићу суморна и сива, лица људи су забринута и уплашена. Банија стрепи... Пролазници се шутећи мимоилазе, боре им на челу. Банија стрепи... Замрле су улице и паркови. Банија стрепи... Шта се то дешава с Банијом7 Тко то посија отровно сјеме у њу?
Николина ЛАМЗА, 86
ОШ „Никола Дембња" Глина
новл ПРОСВТЕТА
25