Arhiv UNS — Kultura

ностима. А приликом гостовања у „српској Атини", мађарске власти нису допустиле да Новосађани у изворном облику доживе „Маркову сабљу" с обзиром на то да су се плашиле српског „ламентирајућег национализма", па су наредила да се најважнији, завршни део сасвим измени, тако да се изостављени део, укључујући химну „Боже правде", попуни сценама у којима се величају заслуге Доситеја, Вука, Стерије... Миливоје Павловић је нашао податке о похвалном, као по наруџбини, скоро удворичком писању, у виду хвалоспева, ондашњих књижевних и позоришних критичара. Међутим, било је честитих људи од пера, попут Светислава Вуловића који је Ђорђевића означио као ствараоца „онако мало сервилне, и онако сценарски лепе апотеозе", и сигурно је да је био у праву. Неки, попут драматичара, песника и приповедача Ђорђа Малетића, ишли су толико далеко да су тврдили да се. одиста, ради о плагијату. Малетић иије нимало жалио времена и труда у доказивању тезе, па је чак сачинио читаву књигу у којој је анализирао сличности између Ђорђевићеве „Маркове сабље" и „Сна Краљевића Марка", дела јована Стерије Поповића, у којем се налази „химнична песма" под насловом „Устај, устај Србине", која почиње овако: „Устај, устај Србине, Устај на оружје! Дан те чека, ноћ већ бега, Устај, не оклевај! На ноге, Срби, браћо, Слобода зове!" Истина, Малетић је нашао многобројне сличности, али не и подударности, па је закључио да не може бити речи о плагијату, додавши да је „Ђорђевић само покварио Стеријино дело". Но, како било да било, сигурно је једно: „Чињеница је, пак, да је Маркова сабл>а" имала несумњив сценски успех. То је обезбедило велику популарност свечано интонираној песми „Боже правде", а помогло јој је да се са позоришних дасака вине у сазвежђе државних симбола", пише Павловић. Коначно промоција Иако посвећена једном Обреновићу, кнезу Милану, који ће постати и краљ, ни за време његове ни владавине његовог сина Александра, који је, исто тако, уклонио намесништво и одржао се на престолу до 1903. када је са супругом Драгом Машин убијен у двору од стране превратника припадника тајне групе „Црна рука", песма „Боже правде" није била баш права сасвим разглашена, српска химна, каквом ће постати, у пуном смислу речи; више народна него државна, с доласком на престо Србије Петра I Карађорђевића. Истина, Јован Ђорђевић ју је, као „човек за сваку прилику", како су га без устезања и подругљиво називали интелектуалци који ником нису допуштали да удари на њихово достојанство, 1882. десет година после настанка, за које време је, очевидно, извршила снажан утицај на свест и културу грађана, „прилагодио" новој намени: „изоставио је последњу строфу, а додао три нове, одговарајуће. Тако је, унеколико измењена, песма „Боже правде" из позоришног комада „Маркова сабл>а" приликом проглашња Милана Обреновића за краља Србије, 22. фебруара 1882. године, увеличала свечани чин па је од тада сматрана за прву српску званичну химну чија је мелодија остала онаква какву је компоковао Даворин Јенко. Краљ Петар I, унук вржда Крађорђе, увео је у Србију демократски поредак који је грађанима допуштао слободу на европском просеку и бранио њихова људска права као ретко где на старом континенту. Прошло је шест година од доласка на престо када је краљ Петар дозволио да „Боже правде" постане национална химна Србије под владавином обновљене династије Карађорђевића. На тај начин је српска химна била поштеђена последица међудинастичких трвења. Било је то у јуну 1909. пошто се пре тога показао недовољно успелим и један јавни конкурс за химну на којем су учествовали и најистакнутији песници, укључујући на пример Алексу Шантића („Боже, на поља земље ове"). Није утврђено ко се први присетио универзалности песме „Боже правде" и затражио дозволу од новог краља, чија је владавина била у сагласности с уставом, да она буде права, и то званична српске државе с новом

влашћу и верним челницима на кормилу (Никола Пашић пре свих). Када се то догодило писац те песме Јован Ђорђевић већ девет година је лежао у гробу. Није могао још једном да буде .човек за сваку прилику" и сва времеш, али је опет у његовој песми, која је »ећ била ухватила корена у српском •оду и радо се певала у свечаним и ригодним поводима, дошло до извесних промена; тамо где се. на најударнијем месту, помињао краљ Милан одређено је да се убудуће пева име краља Петра. И тако је то било у српској држави и за време балканских и Првог светског рата, све до ослобођења и уједињења Срба са Хрватима и Словенцима у новоуспостављеним границама касније иазване Југославије. А 1918. када је настала троимена краљевина с Петром Карађорђевићем као заједничким сувереном Срба, Хрвата и Словенаца, саставл>ена Је и одговараЈућа химна, у ствари, портпури сачињен од српске, хрватске и словеначке химне. Истраживач и проучавалац садржаја и порука химни Југословенских народа МиливоЈе Павловић још каже: „Боже правде" имала Је носећу улогу, а они спорни стихови Још Једном су промењени: „Уместо краља Петра", који је умро 1921. певалр се „Нашег крал»а", а уместо „српски род" „наш род". Према томе, наЈнаглашениЈи стих Је гласио; „Боже спаси, Воже храни нашег Краља и наш род!". Била Је тб, дакле, песма у сталним променама и као таква, и управо отуда, опстала још дуго, дуго до доласка „ХеЈ, Словени..." Није ни слутио Јован Ђорђевић, рођен у Сенти 1826. човек прошлог века, аутор и „Опште историЈе" и неколико историјских биографија, пишући квазиисторијски панегирик у виду „алегорије" под насловом „Маркова сабл>а" с песмом „Боже правде" на кључном месту епилога, у први мах није могао ни да слути да ће постати химничар заслужан за српски народ и народе Југославије. Ипак, и даље се доследно посвећивао служби позоришту за чије Је потребе не само писао и као драматург одабирао туђе текстове, негб и преводио драме и комедиЈе с мађарског Језика а заслужан Је као аниматор и унапредитељ позоришног живота, уопште. Наиме, за потребе новосадског и београдског позоришта са мађарског, немачког и француског језика превео Је на српски чак двадесетшест драма. Језици, а нарочито мађарски, добро су му „ишли"... С мађарским је „имао посла" од раног детиљства. После завршене основне школе на матерњем језику у родној Сенти од 1836. похађао је наставу у мађарској школи истог ранга, нижу гимназију положио је у Сегедину, а вишу у Новом Саду, Сегедину, Темишвару и Пешти као Текелијин питомац. Од 1845. до 1848. у Пешти је завршио шест семестара медицине... Био Је нека врста вундеркинда: од мајке је научио да чита и пише пре поласка у школу, што је у тадашњим просветним приликама била права реткост, а у нижим разредима гимназиЈе преводио је Виргилија, док му је прва песма „Спомен својој љубезној сестри Милици" (имао Је десет сестара и три брата) објавл>ена 1842. када му Је било шеснаест година! Док је у Сомбору радио у канцеларији великог жупана Исидора Николића, коме је посветио збирку песама обЈавл>ену у Суботици, основао је 1850. године аматерско позориште, које је те и следеће године публици приказало десетак позоришних комада, међу ко јима и Шилерово дело „Сплетка и љубав" у његовом преводу према којем Је та драма у Српском народном позоришту у Новом Саду поставл>ена и читаво столеће касније, 1952. Одмах после оснивања Српског народног позоришта у Новом Саду, у јулу 1861. Јован Ђорђевић је постао потпредседник његовог Позоришног одбора и председник Артистичког одсека. а следеће године управник и на тој дужности Је остао до 1868. Више пута је предводио позоришну трупу на гостовањима, а у сезони 1867/68. био је позван од кнеза Михаила да у Србији организује позориште. Позиву се са задовољством одазвао, па је у јулу 1868. постао члан Позоришног одбора у Београду, где се преселио у октобру. Убрзо, у октобру 1870. поставл>ен је за привременог управника, следеће године за драматурга, а у октобру 1875. за редовног управника Народног позоришта у Београду.

Србин компоновао

хрватску химну

Историја хрватске химне „Лијепа наша домовино" Јосип Руњанин за свог војниковања у Глини створио је музику на текст Антуна Михановића и за то му је у родним Винковцима подигнута спомен-плоча са текстом: „Јосип Руњанин, исхитрилац напјева хрватске химне..."

Прича нас враћа далеко уназад. У оно далеко вријеме кад се у тадашњој Глини, налазила Војна крајина царице Марије Терезије коју су од надирања Турака с босанске стране браиили граничари; посебан сој људи, храбрих мушкараца који су лијегали и устајали с кубурама у рукама. За дана су били вриједни пољопривредкици и сточари. Кад би затрубио рог на опасност и зазвонила звона са сеоских цркви, сврставали би се у компаније и регименте и одлазили у бој против Турака. Заузврат, Марија Тересзија им је дала земљу. Они је крчили од сшљетних храстових стабала и претварали у плодне оранице. У то тешко вријеме, 1848. године, у Француској је проглашена Паришка комуна. Међутим, ти догађаји нису много тога промијенили у Крајини. Живјело се уобичајеним, готово, једноличним животом...

Највеће мјесто у тој пустоловини, које је како-тако било повезано с цивилизацијом била је Глина. Она Глина у Банији која је отпјевана у пјесми у којој се између осталог каже: „Банија је крвава хаљина" с крви ручак, у крви вечера..." У Глини се тада налазио и војни гарнизон. Као официр кадет у њему је службовао и Јосип Руњанин. Био је Србин, заљубљен у музику и жене којима је посвећивао слободно вријеме. Компоновао је и био радо виђен гост у салонима тадашњих трговачких породица и других виђенијих грађана. Звали су га на сједељке и радо слушали његове клавирске импровизације и „нумере" које је компоновао у тој забити. У досади и чамотињи с њим су радо кокетирале госпођице. Било је то вријеме романтичних љубави. Наочит, лијеп Руњанин је плијенио многа срца. Уздисале су за њим богаташке ћери, али је ипак његова већа љубав била музика. Тешко је сад рећи како је и када Јосип Руњанин дошао до текста „Лијепа наша домовино". Можда му је у руке доспио примјерак „Данице" која је на насловној страници штампала пјесму „Хорватска домовина" Антуна Михановића, губернијског тајника у Ријеци и аутора гласовите књижице: „Реч домовини од хасновитости писања ву домородном језику". Књижица је издана у Бечу 1815. године, као прилог пјесника илирском покрету који се залагао за увођење српско-хрватског језика.

Но, како било, Руњанин |е сјео за клавир, узео у руке ноте и почео компоновати. Мелодија, која је имала свечарски карактер али и обиљежје родољубља. дошла му је у ухо случајно, можда за шетње обалом ријеке Глиие. Или се родила у Загребу) куда је одлазио да се за тренутак извуче из провинцијске жабокречине? У Загребу се распламсавао илирски покрет, а по свему изгледа да му је и млади кадет био наклоњен. Било је то нријеме кад се желио ликвидирати мађаризам,. Нетко је записао да је мелодија „Лијепа наша домовино" први пут одсвирана у салону неког богатог трговца у Глини! Одмах је била пропраћена аплаузом и честитањем младом аутору који је компоновао родољубиву пјесму пуну мелодичности и заноса. Међутим, пут до службеног признања хрватске химне „Лијепа наша домовино" био је још веома дуг. Изво-

дила се и у загребачким елитним круговима и то веома често, пошто јој је дао ново руво Ватрослав Лицхтененергер, органист првостолне загребачке цркве око 1861. године. Следеће године „Лијепа наша домовино" пјевала се као хрватска химна! Животни пут Јосипа Руњанина почиње 8. децембра 1921. године. Рођен је у Винковцима, у осредњој грађанској српској породици. Већ као дјечак показивао је љубав према музици. Но, стекавши музичку наобразбу, од које се није могло живјети, ваљало му се на каговор родитеља и родбине посветити војничком позиву. Похађа официрску школу. Постаје кадет и службује у мањим мјестима, да би коначно стигао у Глину, у тадашњи центар Војне крајине. Умро је заборављен, скрхан болешћу 2. вељаче 1878. године, у Новом Саду, у 57-ој години живота. У знак сјећања и захвалности што је Михановићеве стихове углазбио, Клуб хрватских књижевиика у Осијеку поставио је у његовим родним Винковцима, у тадашњој улици Крсте Франкопана спомен-плочу на којој између осталог пише: „Јосип РУЊАНИН, исхитрилац напјева хрватске химне". Тако се Хрватска одужила Србину који је компоновао њену химну у најтежим тренуцима постојања, кад се борила да мађарски језик замјени својим и задобије државност. (М. А.)

Антун Михановић

Јосип Руњанин

новл ПРОСВIЕТА

7