Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

На месту где се стварала историја

Из нашег краја

Једно manioifliHe била сам са родитељима на излету, на Надињачи. Дан је sио веома леп. После уж!Иlне ја оам пошла у оближњу шетњју. Занесена лепотом лрироде, нисам н>и п!р(И!метила да сам crnma до спloмен(ика палих бораца. Села сам на траву да предахнем. Пажљиво сам посматрала опомOlН)ИК. Израђен је од белот камена. У њему је урезана плоча и на њој нзписано неколlикlo лепих сплишва. Желела сам да сазн-ам нешто о њем(у, али никог није било у 6ЛIИI3ИНIИ. Један Чo)век средњег раста, храма|ј(ући, приђе ми и рече: „Ја сам Радоуе. Твојм родитељи оу ме замолили да ти кажем, да мораш одмах да се вратиш натраг“. „Хвала Вам! Али пре нел!о што одем, хтела бих нешто да Е‘ас упитам. l\a ли би знали номјто вилјз да ми испричате с борби ко'а ?е догађала овде на Кад|ињачlи, 29. XI 1941. год.?“ се и ofliroBOpino: „Ја сам један од преживелих

бораца. Испрlичаlћу ти нешто о трј борби.“ Рад(н)ичlки батаљо(н добио је задатак да што дуже задржи Немце да би се наше онаге, Врховни штаб, жене и деца повукли. Зсра је. Језа нас под(ИlГЛlа од зиме. Подне се приближава, а борба не преста/је. Било нас је 180, а све нас је мање. Један метак одноои један живот. Непријатељ наваљује. Ту су палк мојк најбољи другови. И данас се оећам те крни тог лома, Немаца . . . То ми је О!отало у дубоком сећан=|у! “ noßopiMio је оасвим тихо. Ову ооследњу реченицу изговорио је гласно. Дрхтао је. Из очиуу су |цу текле крупке сузе. Јецао је као дете. Од|једн(ом се трпнуо, као да се сетио да не сме плакати. Устао је и рекао да мора да иде. Брзим кораком се упутио и убрзо не)ата(o и.з в)ида.

Дуго caiM разм)ишљала о његовим речима и држању. Било м)и га ј з жао. Он је преживео једну трагедију која ое не заборавља и K'Oja доживотно, у дубину срца остаје у сећању. Можда ен

вол)и да je данас у друштву својих друшва, да заједно причауу и Пlроводе слободне чаcioae времена. Међутим, уместо тога он једи)Н)о може да по-

сепи сломеник палнх бораца, међу иСЈима ciy и њепоаи другови. Осећала сам неиу велииу дуубав према тмм борцима Јунациlма. У једмом тренутку учинмло мм се како кроз маглу видим цео раднички бзтаљон са командантом Душаном Јериовићем на челу. Хтела сам да им потрчим у ауорет, али сам се сетила да Је то оамо машта. ТолlИИlо сам се била занела миол'и ! ма, да сам и заборавмла да MioipaM поћи, јер ће се родитељи бриlНlути за мене. На пола пута сам застала и оиренула се да Још једном видим тај величанlствен oniOMeiHMH: Чинили Мlи се да сво дрвеће оаBHjia гране према њему и тихо шаруће: „Нвка сачувај(у овај спомеlНМ(и! Он ће научити њихоау децу шта вреди независноот једнрг нарада, поиазуЈући ИIМ цену no KioiJiy су је њихови очеви откупилlи“. Милетић Данијела, VI/3

ЦРВЕНИ ОКТОБАР

»ЦРВЕНА ЗЕМЉА«

Онтобар 710 је меоец нада се некад ги:Н(уле. То је меоец крви и жена завијених у црно. 14. oiKDO'Saip 1941. годиlне, извршено је маооено стрељање шеот хиљада нев'Иlн(их родољуба наше земље у Нраљеву. Успо!мена на то је само истарија. Ал!и у чаот тим родољубима, у Нраљеву се гради спомен парк при MHijioj се изградњи про налазе наслаге црвене земље. То је земља натопљена невином крвљу која вечlито остаје у сећању. Није то измишљотина, већ читава Иlсти(на према KOijoj је филм снимљен. Филм „11;рве(на земља“. Поl3lнати редитељи и глумци дошл[и су овде да нас подсете на те отраШ|Не дане. Они посвећ|у|ј(у пашњу црвенојј од крви земљи и незаборааној историји, они су оличење неНlа|даlшње стварности. Ужlиаели су се у овсје улоге и дочарали нам, ако не у потп|уlно(сТ|И онда у сушlТИlни, стреља(ње и нељудско гТolнашање немачких официра. Док гледам тај ф(илм, замишљам себе као девојчицу која губи сеотру, брата, оца, деду, ујака, стрица. Вреле оузе кл!Иlзе М!и прлако из очјиј(у. Моје бледо, замишљено и тужно Лlице, окрен|уто биоскопском

платну, напето посматра шта се догађа У филму. ПрИlказуј|у стрељање. Кроз тело ми подилази нека чудна језа и страх, са неоlП(игаиlвим огаећањима. Мислила сам да нико не зна шта се збивало тих дана, осим оних ној|у оу то дожlИвелlи (И лреживели. Али „Црвена земља“?

Да, „Црвена земља“ —• филм туге и плача, филм немилаСРДНIОIОТИ sajeAHO са прежиеелима мопу нам дочарати те беомиlолене, злааутне и уЖ[асне дане незаборавног онтобра 1941. тодиlне. Милетић Данијјела VI/3

Зли људи

Зли људи, зашто будите у цриом жрком и жутом човеку па срцу љуту гују која мирно спава. Зашто правите фабрике оружја уместо фабрике бонбона? Због чега човек мора да стрепи што није соја више класе? Да знате ми смо сви млади и ми ћемо све променити и нећемо дозволити да се млада крв лије. Ми ћемо створити нови пут да црна, жута и бела деца буду наша браћа мила. Сви људи зли знајте им не желимо рат. Лешевић Љиљана VII/1

14. ОКТОБАР

Пре тридесет и четири лета престала је многима младост да цвета. Престало је сунце многима да сија јер га уједе фашистичка змија. Тога дана Краљево је црно завијено. Краљево се није дало, и ако су мрачне силе пола града истребиле. Погинуше шест хиљада Словенаца и Срба погинуше шест хиљада родољуба. Полумирац Милеиа IV!2

4

'к к к к ☆ »3 Р А к« к к к к к