Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПИСМО О НАМЕРАМА

Писмо о намерама предсшавља, у сШвари, Шек наирт будуће! ирограма ДемокраШске сШранке. ЗаШо позивамо пријаШеље, чланове и проШивнике ДемокраШске сШранке да у лисШу „ДемокраШија “ криШикују овај наирШ и предлажу нова решења. То ће допринеШи расправи коју очекујемо на радној и изборној СкупшШини ДемокраШске сШранке, на којој ће биШи усвојен коначни облик проl рама.

ЈЛВНОСТИ Полазећи од уверења да је народу одговорна влада битан услов ваљног развоја сваког, па и нашег друштва и да Југославија, да би нашла излаз из својих вишеструких тешкоћа, мора кренути путем радикалних реформи, ка привредном систему праве конкуренције и изграђеног модерног тржишта и, што је још важније, ка политичком поретку слободних избора и плуралистичке, вишестраначке демократије* а пошто постојећи политички систем у Југославији, сатдан на потпуној доминацији комунистичке сз ранке, представља главну препреку за успостављање политичке демократије у овој земљи и изласку из постојеће економске и политичке кризе, одлучили смо да, са свим грађанима који деле слична уверења и политичку вољу, оснујемо ДемокраШску странку Наша странка ће се, под једнаким условима и у регуларном законском надметању са другим политичким странкама, савезима и удружењима, борити за остваривање свог програма ширењем демократских идеја, придобијањем бирача, учешћем на изборима, а у случају успеха на њима, и учествовањем у раду представничких тела и у вршењу државне власти. Ову странку оснивамо независно Од стварних изгледа на успех наше странке у непоередној будућноо ти, чврсто уверени да ће овај наш подухват допринети што бржем успостављању демократског вишестраначког система са опозицнјом, јер је то најбољи начин да се успостави одговорна и смењива влада, обезбеде слободе и права грађана, а целокупни државни и политички поредак уистину заснује на начелу народног суверенитета. Да би целокупна јавност, чланови прнстсГлице Демократске странке знали шта од ове странке могу Да очекују и чему са њом могу да теже, истичемо њена основна начела и програмске циљеве: ОСНОВНА НЛ ЧЕЛА I Основна права. Устав ове земље мора уистину бити утемељење слободе, тако што ће утврдити неприкосновену сферу основних слобода и права и поставити јасне границе свакој самовољној власти. То се, међу осталим, може постићи и увођењем уставних и других јемстава за основне слободе и права, а иарочито за личну слободу, слободу савести и вероисповести, слободу мисли и опредељења, слободу говора и јавног цступања, слободу избора и јавног окупљања, слободу штампе, слободу удруживања и осталих грађанских и политичких слобода, слободу кретања и избора занимања, слободу путовања у иностранство и повратка у земљу, право на приватност и др. II Парламентаризам, Представничко тело, изабрано на слободним, непосредним и тајним изборима, именоваће и смењиваће владу, а слободна јавност ће контролнсаТи извршну, законодавну и судску власт, У политичком смислу то ће бити вишестраначки систем са опозицијом. 111 Демократски федерализам. Унутрашње уређење Југославије треба да буде федеративно, под условом да га прихвате сви народи који творе Југославију. Нови историјски споразум о унутрашњем уређен-л/ Југославије могу постићи само легитимно изабрани представници сваког југословенског народа

понаособ. Федерално устројство Југославије може се довести у склад с основним начелима демократије ако се уз равноправност федералних јединица зајемчи и равноправност грађана као појединаца. Такође ваља обезбедити уставне могућности да се у оквиру појединих федералних јединица образују територијалне аутономије уколико то становништво, на територијама са посебним етничким саставом или културно-историјским идентитетом, референдумом одлучи. IV Тржишна привреда. Привреда треба да омогући појединцима да остваре своје циљеве и повећају своју добробит. Уколико то чини, ефикасна је и правична. То се најбоље постиже подстицањем предузимљивости, а ова претиоставља постојање привредних слобода. Човек мора да буде слободан да ради, тргује, стиче и располаже. Својина му мора бити заштићена, а предузеће самостално. Привредне слободе се морају заштитити привредном политиком која подстиче предузез ништво и обезбеђује одговарајућу социјалну правду. ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ 1. Vкидање монопола власти једне политичке странке, као и сваког облика партијске државе. 2. Увођење потпуне слободе удруживања у политичке странке, удружења и савезе, по систему пријаве без икаквог претходног одобрења или провере, и без икакдог условљавања идеолошким разлозима .или организационим условима. 3. Власт мора бити изборна и смењива, што значи да се стиче једино поверењем народа ца слободним, ненрсредним и тајним изборима за представничка тела, а губи оног тренутка када то поверење народа на изборима буде ускраћено. Слободни избори подразумевају, међу осталим, и слободно истицање кандидата разлнчитих политичкпх опредељења, као и слободно деловање и мирно окупљање ради ширења властитих програмскнх замисли и придобијања подршке бирача на изборима, 4. Обезбеђење уставних јемстава за потпуну слободу штампе и одсуство званичне или пррцсривене цензуре. Издавање новина и других јавних гласила и емитовање телевизијских н радио-програма мора да буде доступно свим грађанима и њиховим удружењима по систему пријаве и без претходног одобрења, како ниједна друштвена група или странка не би ма у чеМу била повлашћена т 5. Успостављање владавине права која не подразумева само законску правду, односно правду одмерену у тзв. позитивним правним прописима већ и одговарајућа својства самих закона који морају испуњавати два суштинска услова: они, с једне стране, треба да буду општа, тачно одређена и недвосмислено формулисана правила, а с друге стране, њима се не смеју допуштати бпло каква произвољност нити посезати у домен основннх људских права и слобода. 6. Обезбеђење делотворне судске заштите основннх слобода и права, којима се претпоставља независно и непристрасно судство п укидање сваког облпка зависности судија од других органа власти, руководилаца владајуће странке и неформалних група и увођење сталностп положаја свих судија. 7. Утврђивање уставних јемсгава за равноправност нација које се у већпни случајева не могу поистоветити са својим мазичним федералним јединицама. То би се постигло стварањем услова за пуно потврђпвање духовног и културног идентптета сваког југословенског народа понаособ, независно од тога у којој се федералној јединици налази. Свим мањинама, као и сваком народу, треба омогућити образовање и културни живот на матерњем језику.

Деловима народа који живе изван своје матичне републике мора се дозволити пуни национални и културнн идентитет и духовна припадност свом народу, као што коришћење истог права треба омогућити свнм другим мањинама ма где оне живеле. 8. Уважавање начела једнакостн свих грађана приликом конституисања појединих савезних, посебно представничких органа, на темељу општег и једнаког изборног права, што би требало да доведе до поновног успостављања, поред већа народа односно федералних јединица, и већа грађана као равноправног дома Скупштнне Југославије. 9. Обезбеђење одговарајуће заштите својине, независно од тога да ли је она приватна, државна, јавна или задружна. Имовина може променити власника само путем добровољне размене или уз правичну накнаду ако се то врши у јасно одређеном јавном интересу. 10. Утврђивање приватне својине као чиниоца предузетништва и привредног напретка и поузданог средства за размах привредних слобода и ширење тржишних установа. Државна својина се може јављати само у оним областима у којима нема услова за слободно привређивање или где се не могу користити тржишне установе. Сходно томе, треба ослободитн привреду укидањем постојећих ограничења поседовања, улагања, запошљавања и стицања, што подразумева и превођење постојеће друштвене својине у приватну, државну и јавну својину. 11. Сељаштво се посебно мора ослободити намета и искоришћавања којима је изложено. Треба подстицати увећање сељачких поседа, укинути земљишни максимум, а кредитном и аграрном политиком требало би заштити сељаке од природних и других неизвесности. 12. Држава би у привреди и друштву требало да има два задатка, који су карактеристични за све савремене, добро уређене демократије: с једне стране требало би да подстиче предузетништво и привредни напредак, а с друге, да брине о социјалним циљевима, а нарочито о социјалним правима својих грађана, као што су право на минималну бесплатну здравствену заштиту, право на минимални приход за незапослене, право на бесгшатно основно образовање и др. Стога ваља обезбедити одговарајућу социјалиу политику и друге облике социјалне правде, зависно од материјалних могућности земље и потребе да се очува привредна ефикасност. ■ Полазећи од ових програмских начела и циљева, Демократска странка ће настојати да не изневери оне европске традиције слободе и демократије у чијем је знаку крајем XIX и почетком XX века настала модерна српска држава. Те идеале код нас је последњи пут отворено заступала Демократска странка, чије је деловање 1945. године било брзо онемогућено. Преломне политичке промене, нарочито када је друштво у дубокој кризи, ретко настају само далековидошћу и добром вољом људи на власти, оне траже ангажовање свих којима истовремено леже на срцу слобода појединца и добробит заједнице. Распршени и усамљени појединци, ма колико одлучци и смели, немају никаквих изгледа у надметању са организованом групом или странком на власти. Њен прави супарник једино могу бити алтернативне, односно опозиционе политичке стране. Из тог сазнања проистекла је и ова наша иницијатива за оснивање Демократске странке. Стога приступамо њеном оснивању и позивамо све грађане који прихватају наведена основна начела и циљеве да нам приступе. Београд, 11. децембра 1989. 1. ЧЕМУ ДЕМОКРЛТСКЛ СТРЛНКЛ Нема више никакве сумње у то да је данас, на измаку двадесетог века, биланс четрдесетпетогодишње владавине комунистичког режима на овим нашим просторима, благо речено, катастрофалан. На прагу последње деценије овог столећа, комунистички начин управљања неизбежно је довео највећи број грађана ове земље, изузимајући уски круг комунистичких властодржаца, на саму ивицу материјалне беде. Дугови што су их Јосип Броз и његови следбеници начинили тешко да могу и наши унуци вратити, а међурепублички односи настали у време комунистичке владавине прете да узму облик грађанског рата на националној основи. Политичке слободе у правом смислу те речи у земљи још увек не постоје. Сви кључни положаји у средствима информисања, државној управи, привреди и судству налазе се у рукама чланова владајуће странке, а исти је случај и са Социјалистичким савезом и Савезом синдиката. Комуннсти су, додуше, напустили ранију праксу избора са једним кандндатом, али су зато сви кандидати који се на изборима појављују и даље припадници исте, владајуће партије, при чему се обично већ

Петак 9. март 1990.

ДЕМОКРАТИЈА

13