Arhiv UNS — Listovi stranaka

и-зборима. Гакођс су прелинђсиа тирока праиа члаиоиа, укл.учујуђи и помођ сграике ако буду гои.еии и отгсђсии због обанл>аи.а сграиачких послоиа. Мајиажиија дужиосз члаиоиа страике је чуиањс и.сиог углсда и залагаи.е за и.си успсх иа изборима. Одлуку о учстђу сграике иа изборима доиоси Глаиии одбор, а иа изборс сс излази сајсдиисгисиом листом каидидата. Тој осиоииој сирси сиаке па и иаше сграике прилаг ођсиа јс и и.еиа уиу грати.а оргаиизација. Наш је цил. да у сиаком оииггииском месту одиосио избориом округу имамо бар једаи мссии одбор. Уколико иам то и ис пође одмах заруком, имсиоиађемо попереиике. Једиа да трсба ређи да иам иајиеђи проблем предстапља оргаиизација страике у Београду. Сиакако би иал.ало да осиујемо иеколико месиих одбора, поред уиииерзи гегског и Демократске омладиие. У оиом греиугку, мсђузим, иемамо ии где да се окупл.амо, па јс отуда сиака ииицијатииабео! радских члаиоиа страикс добродогпла. Најииши орган страике је скупштииа која ђе, изузев оие осиииачке, увек бити представиичка. Тиме ђе се, међу осталим, обезбсдити могуђиост праие распране бсз које исма ваљаиог одлучивагва. Између двеју скупштииа иајвиши оргаи је Главии одбор чији маи.и део - од 30 до4o члаЈгова-бираСкупштииа, а веђи део ђе чииити председиици месиих одбора у општинама. Треба се иадати да ђемо ускоро имати веђи број таквих одбора. Укратко, предлог иашег статута јс веома сажет, без сувишиих иорми иа које тако често иаилазимо у иашим закоиима и другим општим актима. Ако желимо да уведемо владавииу праиа и всђу одређеиост иагпих закоиа која искл.учује бесмислеиу иифлаиију прописа, оидаи иаш статут мора бити пример за углед. Његова сажетост иеђе иас, међутим, спрсчити да ускоро постаиемо и велика страика ако иаш привремеии програм иаиђе иаодговарајуђиодјек и веђиброј грађаиа изрази спремиост да иам се придружи. Све ово, иаравио, треба да послужи само једиом цил.у - успоставл.аи.у иеокри.еие политичке слободе и демократског, поретка у иашој земл.и. Сада када је владајуђа комуиистичка страика разјсдииила земл.у и саму ссбе довела до раскола, када иас је суочила са тешким етиичким сукобима и озбил.иим претњама иитегритсту земл.е и када се иа Косову и Метохији приближаиамо праиом грађаиском рату, краји.е је иремс да схиатимо да моиопол иа иођстиу оие земл.е ис може иише имати оиа политичка страика која иас јс у опо стаи.е расула, иемаштиие и погибсл.ис опасиости доиела. Наше је ирсме дотло и сада је треиутак да иаступимо и заједио садругимопозициоиим страикама изборимо иоие, уистииу слободие изборс и нладу која ђе одгоиарати за промашаје у политипи коју води. Народ који сс мири с тим да подиссе и јсдиу годииу досадашњег комуиистичког господстиа када је његоио укидаи.е могуђио, заслужује презир и иеопростииу срамогу. И у гом подухиату морамобити радикалии, јср полоиичие промсис пре пропадају пего пгго успевају. А спага иашс страпкс је прс сиега у л.удима који јс чипе (аплауз). Бсоград, 2. фсбруар 1990.

О ГРАЂАНСКОМ ПОМИРЕЊУ

Радослав Сшојановић

Поштоиаио председништио, цегг.еии гости, драги пријател.ичлаиоии Демократске сграикс. Сакупили смо се даиас овде у скугиггтииу иа којој ђсмо осиовати Демократску страику. Ово јс свсчаии треиутак који би иски ггазвали историјским. Ви зиате ко су ти „иеки”! Ми овде, међутим, морамо бити свесгги да ђсмо убрзо бити заборавл.еии ако се одмах гге заложимо радом, умом и љубавл.у да уведемо у живот иаш програм у смсру добробити иапге земл.е. Демократскастраика ие обсђаиа рај у будуђиости. Наггг про-

гра.м садржи само уисреи.е да демократска држапа отиара путсис л.удском стиаралаштиу које само у пуиој слободи може учииити жипот бол.им а иикако идсалиим јер иа замл.и раја гге можс бити. Напг програм садржи те јсдиоставие истигге за које ђсмо сс залагати с увсрењем да ђемо у томе и успети. Ја бих, овде и даиас, говорио о једиом иаизглсд малом пи гаи.у којс је садржаио само у двс речеиице иашсг Писмао иамерама: Демократска страика ђе се залагати „за окоггчаи.е г рађаиског рата упођеи.ем амиесгије за свс

учесиике овога рата, ггзузен ратиих злочииапа по међуиародиом праву. Такођс ђе се залагати гг за прађање држапл.аистпасвима којима јс одузето”. (Лплауз). Овс двс рсчеиице, међутим, изражавају постојаи.е Једиог великог проблсма: како изггђи из грађаискограта. Нема вал.да грагичиијег догађаја у исгорији једиог иарода од грађаискограта. То је због тога што грађаиски рат врло дуго оставл.а тешке последипе и после и.еговог оружаиог завршетка. Те последице трују одиосе међу л.удима, разарају породице а пријател.стпа и

љубап претпарају у мржн>у. НаЈгежа послсдица је та што ои отежапа могућности хармонимног разпоја друштпа јер уподи дуготрајну поделу потпуне искл>учиности између побсдиика и побсђспих. Гакпа подсла трајс генерацијама јср спречапа социјалну покретл.ипосг попгго сс никако не може прсћи из побсдпика у побсђспе а нарочито у обрнутом смсру, Друштпо у комс се замрзапа покретл.ипост измсђу група л.уди пише је подложно повећаван.у ентропи зато што се у љему тешко разпијају дсмократски процеси у којима је равнопрапност грађана основна претпоставка. Неравноправност грађана рађа грађане „првог” и „другог” реда. Грађани „другог реда”, ма како способии били, искључени су из могућности освајаља највиших положаја. С друге с гране, грађани из „првог реда”, без обзира на способности, освајају кључне позицијс у друштву. Тако, ова подела доприноси и „негативној селекцији” која сигурно утире пут друштвеном заостајаљу. Ова подела трајно угрожава осећан.е патриотизма јср грађани „другог реда” не могу прихватити такав положај ге губе осећај припадности зајсднипи којој по рођељу припадају. Заго често одлазе у емиграцију која јс трагични пратилац свих грађанских ратова. Зато ће сс Демократска стра 11 ка залагати за пациопалпо помиреп,с или, како би се то демократским језиком рекло, за грађаиско помирсил. То је једини пут ка завршетку рата који је иаш народ доживео у гоку другог светског рата. Они народи, који су смогли снаге да прихвате пационално момиреље као излаз из грађанског рата, успевали су да створе претпоставке за демократски развој и превазиђу л.удске и друштвене трауме које су тровале живот заједнипе (аплауз). Демократска странка ће се стога залагати да са свим нашим л.удима, којису напустили своју земл.у, успостави односе и тако помогне л.удској мотреби да бар умап.и бол који у души носе сви они што су морали да напусте своју отацбину. Демократскастранка ће гакође радити на успостављан.у односа сасвим нашим исел.еницима који су из економских разлога морали да оду из земл.е. Сви ћс се они радо вратити у демократску земљу и домриносити н.сном нацредоваљу. Ако изражавамо својс уверен.с о неопходности завршетка грађанског рата који смо преживели, тада морамо истрајати у настојан.у да Демократска с гранка својим деловаљем спречава избијаље нових грађанских ратова. Ми не смемо стога никако дозволити реваншизам који би произвсо антиставове, а нарочито антикомунизам јер би то био само наставак грађанског рата. Ово не значи да се Демократска странка неће залагати да буду позвани на одговорност сви они носиоци власти који су пљачком, корупцијом и другим злоупо'требама и криминалним делима нанели зло нашем народу. Међутим, Демократска странка неће против криминалаца да се бори онако како то чине криминалци. Она ће све учинити да криминалци од! оварају онако како је то у демократским и цивилизованим државама једино могуће; пред независним судом и по законима заснованим на правди и правичности епохе у којој живимо. (аплауз).

ПОРЕДАК

ДЕМОКРАТИЈЕ

Слободан Инић

Дозволите ми да за гренутак укажем гга значај и значење оснивања Демократске странке данас. Скоро је прогггло веђ пола вијека како се једна политичка снага наметнула овој земљи као владајуђа, али ие-изборна и гге-смењива - једииа гголитичка сггага. За све то вријеме могли смо се увјерити у посљедице такве владе кад је она једиостраначка, а посебгго комуггистичка: заостајање развоја друштва, криза привреде, разарање имовине, изоловање од свијета, посвемашњег тоталитаризма, одбацивање грађаггских и цивилизацијских вредггости, ггевиђегге корупције иггаче посве сагласгге с природом такве власти, цијеггања Југославије које пријети грађанским, иациоиалиим и вјерским ратовима. Тако смо изгледа и иажалост, постали оггомегга до чега све може довести једна таква илада. Но, од те владе - само су горе њене иосљедице! (аплауз). Али ие би ваљало судити само по ггосл.едицама. Таква влада је била и јесте главгги узрок томс стању. И ггема излаза и иеђе га бити без промјегге такве владе која јс саздагга гга домииаиији владајуђих комуииста и који ггредстављају главиу препрску за успоставл.ање политичкс демокрагије и изласку из кризс. Зар иије веђ јасиоо каквом сесве поретку ради гг куда тај поредак иоди? Али иаш одиос према ггостојеђем систему ггије само уопштеио критички. Његоии резултати су и.еговаггајбољакритика! Коггкретиа и објективгга. Ми, што сс тиче посл.едица, треба да застуггамо такву животиу критику. Нико ие може критички приказати тај систем рђавим колико је ои успио да то практички покажс. Но, позиавајуђи приииипе гог система, морам ређи да јс друштио под њим морало оиако заиршити. Јер, цил.еии комуиизма су ие-могуђи и када их-неко учггии „могуђим” цијело друштио запршава у једиом иемогуђем стању (аплауз). Па ипак, ми ггисмо „профитерски” ггли „професиоиалии” аитикомуиисти. Дсмократија сс ггс изводи из агп икомупизма. И ако би је иеко тако изврлио, створиђс ис мање рђаво политичко стаи.с. Мгг смо демократи, а у спору смо с владајуђи.м комунистима огголико колико је кому-

ггизам у сукобу са демократијом. Уреде ли Оии свој однос према демократији, оггда би Огги могли бити и подиошл.иви. Иза нас мора остати с гагг.е када је Једна и једина политичка снага ексклузивгго давала друштву свој поредак и функционисала као владаЈуђа с чудопиггигим политичким и социјалиим експеримеитисањем уз непиђеие тешкође и посљедице по друштво, народе и човјека. Јер. питање политичког иоретка у овој зсм.љи ггијс јсдном и засвагда ријетеио и ггије ријешегго уоггште. Нико ие може и гге смије уздиђи спојс страначке иггтересе изнад интсреса земл.е. Нико не може и иеђе више мођи прапити владу, а да то гге буде на осггову избора и сразмјерио изборггим резултатима. Нелегитимност постојеђе власти иије само проузроковала рђав сопијалии и екоггомски жипот иего је била и осггов иеаутеитичиог споразума о уиутрашњем уређегг.у земље водеђи правим мржњама између људи и иарода. Тако се показало да демократија ггијс само неоггходио иачело уиутрашњег уређења државе веђ без демократије такпа држапа не може гги опстати. Вишеиационална поготово. Свака политичка сггага која мисли да јс иа власт догггла заувијек - ето, до чега све друштво доводи и како сама запршава. Политичка демократија, разумије се, одиоси се и иа војску. Свака појска, бсз обзира како се оиазвала, уколикоје изваи демократске когп роле (легитимација дггевие политике, гараггција идеолошко-политичког стања ствари када се војии руководиоци мијешају у гголитику) и поссбио, ако је страиачка војска чинилац је. као таква. кризс, друштва. 'Гамо гдје се оиа л.удима чигги као лијск вјероватгго је да оии ие виде оио прво. Ми смо за деполитизовање војске, без идеологије и без политичких оргаиизација у гг.еггим редовима (Аплауз). Нема разлога да се на сличан ггачигг и СДБ ие подвргие демократији. Није задађа полиције да прогања политичке противиике онога ко Јс иа пласти. Његг задатакје далегитимио мрати страгге обавештајие службе. То зиачи да јс ггеопходио укидаи.е партијског карактера СДБ и у том смислу распуштање партијских оргаиизапија у полицији. Као што је веђ позиато, Демократска страггка ђе се оггозиггио-

но одггосити према Савезу комуниста и то не само пгиређи увјереи.а о погубним посљедицама по друштво када је та странка иа власти, или када се нађе на власти, него полазеђи управо од пеђ коикретних страхотиих посљедица усљед дуготрајие владавиие ове гголитичке снаге. Имајуђи у виду управо те посл>едице ми ђемо се борити да Савез комуггиста путем избора сиђе и ггапусти власт као што се трсба борити да му се оиемогуђи евеитуални повратак. Разумије се, као што јој и само име каже, Демократска страпка ђе се служити у том погледу демократским средствима. Сада би се можда иско могао запитати; „Добро, за какав се си стем ви демократи залажете?” Одговориђу и једиостапно и кратко. Ми смо за гакав систем у којему л.уди кад раде могу и да зараде, кад мисле да слободио мисле, кад одлучују да то чиие демократски и кад веђ живе с другим да живе равиоправио и у његовом и спом поштоваи.у (аплауз). За то се ми боримо.

ТЕЛЕГРАМИ

ОСНИВАЧКО.I СКУПШТИНИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ V ПУЋ V ЈЕМ СРДАЧНЕ ПОЗДРАВЕ И ЖЕЉЕ ЗА ПЛОДОТВОРАН РАД СВЕТОЗАР СТОЈ АНОВИЋ

ЗБОГ НЕОДЛОЖНОТ ПУТА СПРЕЧЕН ДА ПРИСУСТВУ ЈЕМ ОСНИВАЧКОЈ СКУПШТИНИ ОВИМ ПУТЕМ УПУЋУЈЕМ СРДАЧНЕ ПОЗДРАВЕ И ЖЕЉЕ ЗА УСПЕШНО КОНСТИТV ИСАГ г.Е ПРАВЕ И ПОШТЕНЕ ДЕМОКРАТИ.IЕ ПРИМ ДР ДУШАН БИРМАНАЦ БЕОГРАД

V ИМЕ ЗАДРУГЕ САВЕЗА ОСЛОБОЂЕЊА ЗА НЕМАЧКУ, ХОЛАНДИЈ V АУСТРИЈУ ПОЗДРАВЉАМ КОНГРЕС ДЕМОКРАТСЕ СТРАНКЕ И ЖЕЛИМ ВАМ ПУНО V СПЕХА. М. МИЛАНОВИЋ ИЗВР. СЕК.

Петак 9. март 1990.

ДЕМОКРАТИЈА

5