Arhiv UNS — Listovi stranaka

словеначки народ има сва права да се отцепи од Југославије, прикључи суседној земљи или формира сопствену државу. На такав став нас посебно мотивише чтвеница да Словенци данас немају никаквих нерешених територијалних питања или спорова са Хрватима и Србима, а наши међунационални антагонизми су попримили такве размере да нам једноставно онемогућују стабилизацију и консолидаиију заједничке државе на демократским принципима. Остајан>е у принудној државној заједници са Словенцима изазвало би дуготрајно историјско труљеље наше државе, онемогућило нам економски и политички просперитег и непрекидно потхрањивало ау-

тократске и тоталитарне амбиције субјеката који се и данас више или мање прикривено супротставл»ају процееу демократизације и либерализације. Што се пре са Словенцима у миру разиђсмо, npe ћемо и обновити некадаипве пријатељство. При изражавању оваквог става постављамо само један услов; да Словенци преузму већи дио укупних југословенских дугова с обзиром да су челници њихове комунистичке бирократије највише учествовали у задуживању Југославије намећући нашој земљи накарадан правни и политички систем, као и односе перманентне економске експлоатације неразвијених регија. Тим преузимањем дугова покрила би се и штета

која је српској привреди нанесена послератним пресељаван>ем фабрика у Словенију, за што никада никаква накнада није исплаћена. У Београду, 23. јануар 1990. Секретар Отацбинске централне управе Српског слободарског покрета Војин Вулетић, с.р. Председник Отаџбинскс централне управе Српског слободарског покрета Др ВоЈислав Шешељ, с.р.

ОСНИВАЧКИ КОНГРЕС СРПСКОГ СЛОБОДАРСКОГ ПОКРЕТА РЕЗОЛУЦИЈА О ПРЕДСТОЈЕЋИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА

Прелаз из аутократског у демократски облик политичког режима могућ је само сазивањем општих и слободних избора за уставотворну скупштину. Пошто ће то бити први југословенски парламентарни избори после више од шездесет година постојања различитих облика диктатуре, веома је важно да се благовремено обезбеде сви услови да резултати тих избора верно изразе изворну вољу народа. Залажући се искључиво за мирољубиве методе политичке борбе, Српски слободарски покрет сматра да је нужно уједињавање еманципаторских потенцијала свих демократских снага ради обезбеђивања оптималних услова за успешне предизборне припреме и непристрасно регулисање и сервисирање државног апарата задуженог за њихово техничко спровођење. У том смислу посебно инсистирамо на неодложном прихватању и спровођењу следећих задатака: 1. Хитно и потпуно елиминисање свих видова постојања и испољавања монополистичког положаја Савеза комуниста Југославије у нашем друшту. С тим у вези је неизбежна забрана било ког облика партијског организовања на радном принципу у државним службама, прсебио у војсци и полици-

ји, као и у привредним предузећима и друштвеним установама. УЈедно захтевамо да се забрани било који облик државног финансирања комунистичке политичке активности, укину све државне дотације и привилегије Савезу комуниста, Социјалистичком савезу радног народа, Савезу социјалистичке омладине, Савезу синдиката, Савезу удружења бораца народноослободилачког рата и другим кому нистичким трансмисијама, те да им се одузме сва имовина која им је од стране аутократски уређене државе раније препуштана или су је саме присвојиле. 2. Обезбеђење потпуне слободе штампе која подразумева укидање свих видова „друштвене” контроле нал њом кроз законом прописане издавачке савете, као и елиминисање могућности административне забране публикација, забране кроз судски поступак на иницијативу државног тужиоца, дискриминације у поступку дистрибуције и растурања итд Захтевамо да се одмах укину све државне дотације свим политичкин и другим гласилима, осим оним чисто иаучним које издају одговарајуће научне установе или удружења. 3. Омогућавање подједнаког публкцитета на државним телевизијским и

радио станицама свим политичким партијама. 4. Гарантоваlве права грађана да формирају политичке партије по сопственом нахођењу, без прибављања било каквих претходних дозвола или постављања административних услова за накнадно регистровање. То подразумева искључен>е свих вилова могућег идеолошког дисквалификовања појединих странака на основу њихових политичких, националних или верских обележја, као и програмских циљева, 5. Како би се доследно поштивао принцип „један чОвек - један глас” захтевамо да за предстојеће југословенске парламентарне изборе све партије изађу са сопственим листама посланичких кандидата које би важиле за читаву територију земл>е, а број изабраних би се одређивао процентом добијених гласова од укупног броја грађана који су на изборе изашли. Једино такав строго пропорционалан принцип државу нација и међусобно сукобљених комунистичких олигархија може претворити у државу грађана. Сматрамо да би устав који изгласа на овај начин конституисана уставотворна скупштина требало проследити

8