Arhiv UNS — Listovi stranaka

111. Методи деловања Ради постизан>а својих програмских циљева Покрет ће користити искључиво мирољубива политичка, културна и морална средства. Чланови Покрета ће своја политичка опредеље!ва и идеје ширити издавањем новина и књига, учешћем у радио и телевизијским емисијама, држањем јавних зборова и предавања, оснивањем клубова и секција. Покрет се састоји од две организационе целине, од којих једна делује на територији Отаџбине, а друга у дијаспори. Деловањем Покрета самостално руководе Отаџбинска и Загранична главна управа. Координаџија рада Отаџбинске и Заграничне управе оба-

вља се њиховим непосредним договара*вем, без икакве хијерархијске инвеституре. Покретсе унапред не опредељује по питању свог евентуалног учешћа иа будућим слободним парламентарним изборима. За такве изборе се залажемо у условима њиховог непостојаЊа. Кад основни циљ остваримо, легални органи Покрета ће донети одлуку о нашем могућем учешћу или неучешћу. До сазивања прве скупштине Покрета учлањивање се врши писменим пријављивањем једном од чланова Оснивачког одбора, према сопственом избору и у овом прогласу приложеним адресама, У Београду, 6. јануара 1990.

Осннвачки одбор Др Војислав Шешељ, правник Др Ћорђе Николић, биолог Војислав Лубарда, књнжевник Др Трнпо Знројевнћ, лекар Александар Чотрић, студент Радивоје Паннћ, студент Војин Вулетић, техничар Милија Шћепановић, офидир у пензији Младен Марков, књижевннк Миодраг Глишнћ, економиста Тодор Бошковић, радник Богољуб Пејчић, публициста Јован Радуловић, књнжевник Рајко Пепгров Ного, књижевннк Слободан Ракитић, књижевник Љубица Милетић, књнжевник Душан Вукајловић, књнжевннк Алек Вукадиновић, књижевннк Милорад Вукосавл>евић, адвокат

ОСНИВАЧКИ КОНГРЕС СРПСКОГ СЛОБОДАРСКОГ ПОКРЕТА ДЕКЛАРАЦИЈА О УСТАВНОМ ПИТАЊУ

Укидање дугогодишњег комунистичког монополизма као најозбиљнији политички проблем народу Југославије поставља уставно питање. Његово рсшавање треба да претходи свим другим системским економским и политичким реформама. Од 6. јануара 1929. године Југославија као држава није имала устав у правом смислу речи. У целокупиој југословенској историји видовдански уставни акт је једини уставноправан документ који је донешен на демократски начин. Сви правни акти који су прокламовани у наредних шездесет година, октроисани су по свом карактеру. Не изражавају вољу народа којом се ограничава државна власт, него нормативизују вољу државне власти којом се спутавају грађани у свим слободама и правима. Зато ни њихове правне последице од народа не могу бити прихваћене као свршене чињенице. Повратак на демократски мегод уређивања основних друштвених и политичких односа подразумева анулирање свих октроисаних уставноправних норми из аутократских фаза постојања југословенске државе. То изискује неодложно расписивање слободних избора за уставотворну

скупштину, на којима he моћи слободно учествовати све политичке партије. Уставотворна скупштина треба да донесе нови устав потпуно независно и не обазирући се ни на један квазиконституционални акт који је народу и држави наметан у периоду од 1929. до 1989. године. Тим уставом треба да се одреди каква ће Југославија бити држава по облику владавине, облику политичкогрежима, облику државног уређења (унитарна или федеративна) и облуку државне власти (јединство или подела власти). Њиме треба да се регулише и унутрашња административно-територијална подела земље, права и дужности евентуалних федералних јединица, означи територија на којој се распростиру и степен учешћа у остваривању државног суверенитета. Српски слободарски покрет се залаже да Југославија буде уређена на федеративном принципу по узору на данас постојеће савезне државе у цивилизованом попут америчке или немачке федсрације. Сматт шо да се у демократском парламентарном животу ни у ком случају те сме t> »ступити од стриктног спровођења прннципа „један човек - један

глас”. Правну и политичку равноправност федералних јединица би гарантовао горњи дом Савезне скупштине у коме би свака фе дерал на је диница има ла подједнак број својих представника. Српски слободарски покрет дели уверење да су народи који су споразумно ушли у заједничку југословенску државу, Срби, Хрвати и Словенци, задржали право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, као трајно национално право чије коришћење може бити ограничено само међународно-правним актима којима се регулишу питања безбедности Европе и света. При евентуалном коришћењу таквог наче ла нема право да српском иароду одузима оне територије које је Србија имала у свом саставу пре стварања Југославије, јер су њене границе биле међународно признате као резултат дугих ослободилачких ратова српског народа и ничим нису оспораване. Такође, нико нема право да коришћењем начела самоопредељења одваја територије на којима Срби живе и уводи их у састав евентуалне нове државе. С обзиром да су данас врло актуелне словеначке сепаратистичке тежње, Српски слободарски покрет сматра да

7