Arhiv UNS — Selo

280 сребрних форината порастао на милионе, тако да Матица данас рукује фондовима који и поред сграшно девалвације, и после бележења аустроугарских зајмова с 1,070,000 златних круна, вреде скоро десет милиона динара. А ипак Матица није основана зато да ствара велик фонд, Првнх десет годнна, кад није смела ра иште потврду свог Устава ни одобрење свога рада, Матица фонда није ни имала, Једва заслужује име фонда она свота од 1.012 форината сребра која се, почетком године 1837., нашла у благајни Матице. Све друге улоге чланова улсжила је у Летопис и у друге књиге које је штампала о свом трошку. Тек после прве паузе у свом раду, 1835. и 1836,, кад јој је рад био забрањен, тек гогодине 1841. закључила је Матица да не троши ни крајцаре од капитала, него само интерес, Тада, Матица је већ добро утемељена задруга: има потврђен Устав, своје сталне просторије у Текелијануму, има председника Саву Текелију и потпредседника владику Платона Атанацковића. Као таква, она ужива поверење завештача, и њој предаје Јован Нако —'Сентмиклошки облигацију на 5000 форината сребра, и предаје интересе од године 1841., тако да Матица, од тада, па до године 1914, награђује из овог фонда преко педесет књижевних дела, А јављају се и други завештачи: 1853, исплаћено је Матици и завештање Јована Паликуће од Фурлока, и Дезешћа, чиме је знатно ојачан фонд из кога \е Матица издавала Летопис и друге своје књиге; године 1878. добива Матица од Јована Остојића и жене му Терезије 50 дуката годишње, чиме награђује петнаестак већих књижевних дела, и финансира своја издања; године 1882. завештао је Матици трговац Петар Коњевић 30.000 форината, из ког фонца је Матица издала преко 150 књига за Народ. И што је најважније, само овако добро утемељена зћдруга је била у могућности да сто година дана издаје часопис за школовану класу народа, и само њој можежо захвалити што имамо стогодишњи

18

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

БРОЈ 1