Arhiv UNS — Selo

Летопис Матице Српске који иред Европом и Америком може сведочити о истрајности културних напора, у првом реду, Срба у Војводини, Књижевни рад Матице, међутим, није једино поље културнога јој рада, Матица није стварала само књижевност, него је и образовала и књижевнике и школовала читалачку публику. Од 1838. до 1878,, Матица је у Текелијануму школовала 179 питамаца, а то није била једина Матичина стипендијска задужбина. Тринаест их ?ма Матица, па је до Светског Рата школовала 493 Србина, и дала народу велик број лечника (70), техничара (100), професора (60), студената трговине и индустрије (35). економије и шумарства (30), уметника (15), адвоката и судаца (150). Затим, Матица је створила и једну од најбољих српских књижница, сачувала је једну од јачих српских архива, пуну најдрагоценијих података за српску културну прошлост, и створила своју галери у портрета, Једном речју увек надахнута здравим духом задругарства, Матица је била у прошлости један од најјачих твораца просвете код Срба. И колико нас то испуњава дивљењем, још више нас задивљава Матица тиме што стогодишњицу није дочекала као старица, која уме само да приповеда „што је некад било“, него се налази у пупом јеку стварања, Летопис Матице излази у месечним свескама од године 1924., а то је сан, тек сад остварени сан најбољег Матичара, Тихомира Остојића. За саму прославу, Матица је издала две књиге, какве Срби до данас још нису издавали: у једној приказује своју прошлост, а у другој Српску Уметност у Војводини. Последња књига ће речито говорити Европи и Америци: у Војводини је до данас стварана само једна, српска култура. Сви други елементи су само примали оно што je стварано у Бечу или у Пешти, Срби су од Војводине створили Српски Парнас. Због свега тога, Матица Српска је, 28, и 29. де-2' БРОЈ 1

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

19